Прстен српске краљице Теодоре, жене краља Стефана Дечанског (1322—1331) и мајке цара Душана (1331—1355) представља ремек-дело српског златарства и потиче из првих деценија XIV века.
Краљица Теодора, је била прва жена српског краља Стефана Дечанског. Теодора је рођена у Бугарској и била је старија ћерка бугарског цара Смилеца (1292—1298). Удала се за краља Стефана Дечанског још док је он био „млади краљ“ тј. престолонаследник који је столовао у Скадру управљајући Зетом. Пратила је свог мужа и док је био у изгнанству у Цариграду заједно са синовима Душаном и Душицом. Била је велика подршка и узданица своме мужу током свих искушења кроз која је пролазио у борби за српски престо. Када је Стефан Дечански, коначно, успео у својој борби, крунисавши се за краља на Богојављење 1322. године, Теодора није дуго била српска краљица јер је због болести преминула октобра исте године. Мајка првог српског цара, Стефана Душана, сахрањена је у гробној цркви и задужбини свога свекра, краља Милутина (1282—1321), у манастиру Бањска на Косову.
Осим по лепоти израде, прстен је значајан и по представи двоглавог орла, што је најстарија потврда тог симбола као грба Немањића, пошто се пре тога појављивао само на фрескама као украс на владарским одеждама.
Сам прстен је изливен у једном комаду и спада у групу ваљкастих прстенова са уздигнутим вратом. На његовом врху је урезан двоглави орао, а око врата прстена је урезан ћирилични натпис: „Ко га носи помогао му Бог“. Карика прстена је богато украшена орнаментима и представама животиња које заједно са натписом представљају заштитничку улогу коју прстен обавља.
Прстен је откривен током повлачења српске војске у Првом светском рату 1915. године, а предат је Народном музеју 1926. године где се и данас чува.
Извор: Историја Срба
