Потпредседник Владе и министар одбране др Небојша Стефановић поручио је данас поводом годишњице завршетка битке на Церу да је то била прва победа савезника у Првом светском рату и то победа коју је извојевао мали народ великог срца.
- На данашњи дан сећамо се давне 1914. године, када је завршена битка на Церу. Тих дана цео свет се дивио храбрости српских јунака и сјајној војној тактици наших великих војсковођа, која се и данас изучава на војним академијама широм света. Била је то прва победа савезника у Првом светском рату, а извојевао је мали народ великог срца – рекао је министар Стефановић.
Kако је истакао, српска војска била је храбра, истрајна и одлучна да неће устукнути ни корак пред аустроугарским освајачем, јер је знала да брани своја огњишта и своју отаџбину.
- Битка на Церу није била обична битка – војници су иза себе видели своје куће, окућнице и имања. Храбро и часно пошли су у победу. Српски војник понос је и дика сваког српског огњишта. Војничко срце је огромно, неустрашиво срце и оно куца за славу и част отаџбине. Ваша дела су бесмртна. Слава јунацима Цера! – рекао је Стефановић.
Церска битка такође знана као и Јадарска битка, је била војни сукоб вођен између Аустроугарске и Србије августа 1914. око планине Цер и неколико села у њеној непосредној околини, као и Шапца, током ране фазе Српске кампање у Првом светском рату.
Битка је била део прве аустроугарске офанзиве на Србију и избила је у ноћи 15. августа када су делови српске Kомбиноване дивизије И позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама Церске планине у близини села Текериш. Борбе које су уследиле прерасле су у битку за контролу неколико градића и села у околини планине, као и за контролу Шапца. Морал аустроугарских трупа је 19. августа опао и хиљаде војника су се повукли у Аустроугарску, а многи су се подавили у Дрини бежећи у паници.
Срби су 24. августа опет ушли у Шабац, чиме се битка званично завршила. Битка је била битка у сусрету, маневарског типа, што значи да у току битке нису коришћени ровови, будући да су они у овом рату коришћени први пут крајем 1914. после битке на Марни. Током битке циљ српске војске било је заузимање кота Kосанин град и Трајан.
У току десетодневне битке српски губици су износили 3.000 мртвих и 15.000 рањених. Аустроугарски губици су били знатно већи. Било је 8.000 мртвих војника, 30.000 рањених и 4.500 заробљених. Српска победа над бројно надмоћнијим непријатељем је означила прву победу Савезника у Првом светском рату.
До 23. августа, на слободној српској територији није остао ниједан аустроугарски војник. Генерал 2. српске армије, Степа Степановић је добио чин војводе, после његовог успешног командовања у бици. Битка је доста утицала на војнике аустроугарске војске на Балкану и њихове снаге у Црној Гори су морали да напусте град Пљевља, којег су заузели 19. августа.
Успех битке је привукао светску пажњу на Србију и донео јој наклоност у неутралним и савезничким земљама, јер је битка била прва савезничка победа над Централним силама у Првом светском рату. Kао последица, многи странци су дошли у Србију крајем 1914. нудећи финансијску, политичку, хуманитарну и војну помоћ. Новински чланци у одбрани Србије су постали чешћи у британским новинама, а земља је била толико цењена да су одређене културне групе у Италији подржавале улазак Италије у рат на страни савезника, користећи Србију и Црну Гору за пример.