Милутин Симовић, кандидат Демократске партије социјалиста за локалне изборе у Никшићу, у најмању руку није вољен од стране страначких колега и сви му окрећу леђа. Да ствар буде гора по њега, не воле га ни грађани Никшића, који су од почетка против њега, јер се после много деценија и високих функција у Подгорици, вратио у Никшић тек када је изгубио све, а на те исте грађане никада није ни помислио. Вратио се да као губитник сачува било какву фотељу, па и ову локалну, која му је истински увек била важнија од суграђана и свог родног града.
Истовремено, против њега су и колеге из Општинског одбора ДПС-а, мање више из истих разлога, али и чињенице да исте те колеге желе некога свог, некога ко никада није бежао из Никшића ради својих себичних интереса, већ је остао, трпео и борио се за свој град. са друге стране, против Симовића су и оне фаце из политичке дирекције ДПС-а на челу са Браном Гвозденовићем, који не верују у његов квалитет и способност да учини било шта корисно за странку у Никшићу. Да ствар буде гора, против Симовића је и већина из посланичког клуба ДПС-а у Скупштини Црне Горе на челу са амбициозном Никшића ком Александром Вуковић, која сматра да њој покрива место које сада покрива Симовић, првенствено због њених година и комитске енергије.
На крају, против Симовића је све више и сам Мило Ђукановић, који га је тамо послао као школског друга, јер је почео да схвата да бити за Симовића у овом тренутку значи бити против одбора ДПС-а у Никшићу, против партијске администрације на челу са политичким директором, против посланичког клуба ДПС-а и њему омиљене хероине екстремног црногорства, и изнад свега бити против грађана који би можда гласали за ДПС у Никшићу ако ту листу не буде водио Симовић. Из свега наведеног, више је него очигледно да ће Симовић бити прва жртва новог пораза ДПС-а у Црној Гори.
Извор: Националист