Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић каже да су прве избеглице из Украјине већ почеле да долазе у Србију, за сада, углавном код своје родбине и пријатеља.

„Контактирају нас и ми их упућујемо на Граничну полицију да их региструју па, да онда видимо шта даље“, рекао је Ђуровић за Танјуг.

Како наводи, према проценама Мађарске, очекује се да 600.000 људи дође у ту земљу, а наводи да број избеглица који ће нама доћи зависи искључиво од понашања суседа.

„Ако они буду заглављени са бројем људи и уколико дођу до стадијума да не могу да прихвате те избеглице, претпостављам да ће један значајнији број људи доћи и до нас. Поготово, што Украјинци Србију схватају као пријатељску земљу, која јој је блиска“, истиче Ђуровић.

Он је апеловао на Владу Србије да повећа капацитете за смештај избеглица.

„Ми морамо да повећамо капацитете. Тренутно имамо места за 6.000 избеглица, то је недопустиво с обзиром на ситуацију и ми морамо да дођемо до најмање 10.000 места, уколико мислимо да нас развој ситуације не затекне“, поручио је Ђуровић.

Он је истакао да је избегличка криза већ започела и да имамо стотине хиљада људи који су пристигли у околне земље поред Украјине, а да и у самој Украјини постоји велико померање људи.

„Преко 400.000 људи је избегло до данас ван Украјине, а процене су да је још 150.000 људи у покрету у самој земљу. Ми се суочавамо са неком врстом избегличке кризе, а које ће она размере да буде видећемо. Неке су процене да од 5 до 7 милиона људи може да напусти Украјину ако се ратна дејства наставе. Подсетићу, имали смо само неколико дана рата и то рата који је колико-толико водио рачуна да не руши и да не гађа цивилне циљеве. Замислите шта ће се десити уколико дође до ескалације ратних дејстава и ако цивили више буду укључени у њих и почну више да страдају“, рекао је Ђуровић и додао да ће то неминовно довести до нових потреса.

Он каже да је у овом тренутку највише погођена Пољска, због близине и дужине границе, а затим Молдавија, Румунија и Мађарска.

„Подсетићу да се сада чека преко 40 сати на граници са Пољском, а да су колоне возила дуге и преко 15 километара. У Пољску је за један дан ушло 70.000 људи, а поређења ради, током избегличеке кризе 2015. у Србију никад није ушло више од 10.000 људи, тако да су то огромни бројеви“, поручује Ђуровић.

Поред Пољске у коју је ушло преко 200.000 људи, више од 75.000 људи је ушло у Мађарску, у Румунију више од 50.000, Словачку више од 19.000.

„То су огромне и врло забрињавајуће бројке“, констатује Ђуровић.

Када говоримо о прихвату избеглица, он каже да се системи прихвата успостављају и да за то треба неко време, али да Пољска успева да одговори уз помоћ војске и трупа НАТО.

„Али хранити стотине хиљада људи није лако и праве муке тек наступају за Пољску. Прихватни капацитети у Мађарској нису спремни да одговоре на прихват толиког броја људи. У близини границе школе и јавне зграде отворене су за прихват избеглица, али без системског плана где иду и шта ће бити са њима“, рекао је Ђуровић.

Он наглашава да је нама битно да посматрамо Мађарску која је нама најближи сусед.

„Уколико се Мађари не буду придржавали онога што су прошле недеље усвојили, а то је да доделе привремену заштиту свим избеглицама из Украјине, а не да их гурају назад, као што гурају друге избеглице, ми можемо да се суочимо са проблемом и то је оно што је у фокусу наше пажње. Ми немамо евидентирана гурања назад Украјинаца дуж наше границе, упркос томе што свакодневно имамо других избеглица, неукрајинаца“, поручује Ђуровић.

Као карактеристику ове избегличке кризе, Ђуровић наводи да је то већ сада јако изражена солидарност земаља ЕУ да избеглице прихвате, што није био случај претходних годину дана.

„Били смо сведоци ситуације на белоруско-пољској граници, као и сталних гурања избеглица назад. Када је реч о Украјинцима, европске земље су, очигледно, заузеле други став. То је нешто што охрабрује, јер ако се са тим не настави, то је нешто што може ескалирати у много већи политички и било који други проблем“, каже Ђуровић.

Он претпоставља да је солидарност изражена зато што се тако жестока ратна дејства дешавају на очиглед свих европских земаља, није реч о Африци и Азији, већ о самом ободу Европе.

Упоређујући садашњу избегличку кризу са оном из бивше Југославије, Ђуровић каже да паралеле могу да се успоставе по томе што околне земље прихватају припаднике својих етничких заједница, али и све друге који беже због рата.

УНХЦР: Више од 500.000 људи пребегло из Украјине

Више од 500.000 људи пребегло је из Украјине у суседне земље од почетка војне интервенције Русије, саопштио је високи комеар Организације УН за избеглице Филипо Гранди.

Гранди је то навео на Твитеру, а преноси Ројтерс.

У Пољску је ушло око 281.000 људи, више од 84.500 у мађарску, око 36.400 у Молдавију, више од 32.500 у Румунију и око 30.000 у Словачку, рекла је портпаролка УНХЦР.

Остале избеглице су отишле у неидентификоване земље, додала је она.

Словачка ће тражити помоћ FRONTEX на граници са Украјином

Словачка ће затражити од Фронтекса, агенције Европске уније за граничну и обалску стражу, да помогне у обезбеђивању границе са Украјином која је под притиском због десетина хиљада избеглица које беже од сукоба у Украјини, саопштило је данас министарство унутрашњих послова те земље.

„Упркос одлуци словачке владе да појача заштиту словачко-украјинске границе распоређивањем припадника оружаних снага, тражићемо и подршку од Фронтекса“, наводи се у саопштењу министарства унутрашњих послова, без детаља каква врста помоћи је тражена, пренео је Ројтерс.