Боца – граничар класа септембар 1998.
Дошао сам у Пирот, највећи центар за обуку граничара 7. децембра 1998.
Трећег фебруара сам добио прекоманду правац 2, где је од 1760 војника нас 17 добило тај правац. Више него очигледно да су тамо ишле само везаре. Команда 12. граничног батаљона била је у Накову, на Румунској граници, а ја сам конкретно био на караули Српска Црња-Жомбољ.
Тамо је била тешка ‘ладовина.
Давали смо стражу и ишли на рејон…
Све док једног дана није дошао мајор Миладиновић командант 12. граничног батаљона и капетан безбедњак Новаковић. Постројили смо се и истог момента упитани смо да помогнемо нашој земљи, јер је наводно фалило граничара на Проклетијама и да би били у саставу интервентних водова тамо.
Гледао сам уговорце који су тражили изговоре и све време тресли се од страха…
Ја сам одлучио да одем, јер сваки други ми је у породици наводно средио да будем у тој ‘ладовини и што је најгоре дичили су се тиме. Из целог 12. гб је само нас тројица кренуло. Момак Словак – Срђан Банатско Велико Село, момак са карауле у Мокрину Црногорац – Стелеа бивши полицајац из Берана и ја.
Стигли смо у касарну у Приштини, где сам упознао и данашњег пријатеља Руса Алберта Андијева, са којим сам 2 дана упуцавао 7,9 ПАСП и тренирао претицање.
Све у свему, коришћење снајпера без нишанџије…
Било нас је око 100, доста добровољаца и сви смо мање више распоређени у 125. моторизовану бригаду која је тада била на Паштрику, караули Кошаре и још караула да не набрајам све. Мени је командир био Ивица Лазић – Француз, а паралелно са нама су ишли Таранеш и Деда са својом војском.
Почетком априла 8-9. су први пут пуцали на нас.
Били су изнад Шкозе на врху који смо морали да освојимо, а ми смо тада били испод Шкозе. У једном тренутку нашег напредовања Пирке је наишао на цев кинеског бестрзајца, вратио се по тој киши и магли са 5 килограма блата на цокулама и рапортирао Французу. Командир је изабрао Пиркета и мене да идемо са њим. Ја сам био са десне стране командира у шуми, а Пиркетово место је било ивицом са унутрашње стране шуме, где се кретао спољном ивицом на чистини.
Када смо дошли до њихове земунице изашао је човек у кабаници и рекао на нашем – Опет стража?
-Је л’ си ти албанац или шиптар?
Пирке који је био испред њега са метком у цеви у аутомату, препознао је црне орлове и истог тренутка је кратким рафалом ликвидирао хрватског плаћеника и крену да трчи ка доле!
Командир је из шуме бацио, колико се сећам две бомбе, док сам ја као и војска одоздо пуцали у том правцу!
Командир и ја смо се повукли, да би Деда са минобацачима дејствовао, као и Таранеш десно од нас дејствовао зољама…
Било је 12 мртвих терориста и 5 тешко рањених, за које нисмо имали времена да их водимо у Батушу.
Дошли смо коначно до граничног камена Ц/4 где смо се једва улогорили, јер из земље избијају стене, које су нам служиле као штит преко кога смо набацали живицу и иза копали ашовчићима ровове.
Када нас је било по четворица, двојица су увек били на стражи док двојица одмарају. У једном тренутку војник Младеновић који је био на стражи ме буди – „Боцо, Мрвица је видео неке у црним униформама!”
Узео сам двоглед и видео да у шуми иза стотинак метара чистине иду погнуто трчећи од дрвета до дрвета!
Дошао је десетар коме не памтим име и рекао је да када командир Француз испали метак тада да сви кренемо дејствовати по њима!
Дошао сам до М-84 популарне „Цеце”…
У једном тренутку ме је облио хладан зној и цео сам се најежио…
Погледао сам Младеновића и Жућу. Зенице су им биле преко целог ока, вероватно и мени.
У том тренутку сам чуо пуцањ и пре свих сам ја кренуо са кратким рафалима, где сам се уверио по први пут да су ми у домету. Било их је скоро 300 на нас 20 и кренули су да се деру, јер су били дрогирани, у шта смо се уверили касније…
За мање од сат времена је престала размена ватре и кренули смо доле где су лежали по чистини и у шуми. Приликом претреса установили смо да имају књижице регуларне Албанске војске и сваки од њих је имао кесицу од цигарета са кокаином. Добили смо све честитке и по 20 дана слободно, што смо ми једногласно одбили. То је био мој први конкретан окршај са терористима.
