У Меморијалном парку Шумарице у Крагујевцу одржан је молебан ђацима и професорима убијеним на данашњи дан 1941. године и изведен традиционални комеморативно-уметнички Велики школски час поводом 77. годишњице стрељања цивила у Другом светском рату.
Венце код споменика стрељаним ђацима и професорима положили су представници Прве крагујевачке гимназије, министарка без портфеља Славица Ђукић Дејановић, градоначелник Крагујевца Радомир Николић, изасланици амбасада Немачке, Палестине, Словачке, Израела, Белорусије, Чешке, Француске и Русије, као и представници Шумадијског округа и Универзитета у Крагујевцу.
Славица Ђукић Дејановић је рекла да је велики школски час и ове године послао поруку мира и апел да више никад не буде трагедија попут оне 21. окртобра 1941. године.
„Сам школски час има увек и уметничку ноту али оно што је највредније то су деца, Крагујевчани који га чине масовним часом и та порука одлази из Крагујевца. Мислим да нико не зна историју новијег доба тако добро као Крагујевчани захваљујући Великом школском часу“, поручила је Ђукић Дејановић.
На Великом школском часу у 11 часова, изведен је адаптирани текст драме Ђорђа Милосављевића „Нисам крив што сам жив“, у режији Слађане Килибарде.
Пред почетак програма, Милосављевић је рекао новинарима да је тим драмским текстом желео да скрене пажњу на оне који су преживели стрељање, као и на оне који сада живе.
„Ово би требало да буде мали искорак јер је текст драмски више него што је поема. Његов смисао у ствари је садржан у његовом наслову – ‘Нисам крив што сам жив’. То је цитат глумца Мије Алексића, који је преживео крагујевачко стрељање“, казао је Милосављевић.
Тај драмски текст је постављен у три времена – 1941, 1991, и 2001. годину, с вршњацима који образују два троугла драмских лица: један су преживели шумаричког погрома, а други су млади на обележавању 50-годишњице тог страдања. У извођењу адаптације „Нисам крив што сам жив“ учествовали су Марко Баћевић, Миодраг Пејковић, Милош Крстовић, Матија Ристић, Марија Ракочевић и други, као и хор СКЦ, Крагујевачко певачко друштво и Ленка Стојчевић. Аутор музике је Драгослав Танасковић, а костимографкиња Јелена Јањатовић.
