Оснивање Српског родољубивог покрета-СПОНЕ је јако добра вест и догађај у Републици Српској. Значајно је и са становишта Србије и Срба као народа у целини. Један сам од оснивача овог Покрета и мислим да је ово нови концепт и један исправан талас пре свега у смислу афирмације бораца, оних који су створили Српску и штитили и заштитили српски народ од страдања и доживљенога геноцида у II светском рату. Покрет СПОНА има моју подршку и са аспекта обједињавања свих, и постратних страдалника у фази сумњивих и криминалних приватизација. Људи, борци, али и целе породице су после ратова против Срба, избачени на улице. Појединци су на преваран начин, уз ратне профитере током рата, постали постратни профитери, тајкуни и криминалци. Директно је у рату и после рат оштећено и на руб егзистенције гурнуто на стотине хиљада бораца, стваралаца овога што имамо. А имамо слободу. Имамо сачуван наш српски народ. Имамо и све снажнију Србију, предвођену снажним лидером Александром Вучићем и Републику Српску. Међутим, нови изазови су испред свих нас. Позиви на прекрајање граница, претње ратом, сукобима, изазивају нове страхове. Млади, наша деца и потомци бораца и ратника,, поред ових несигурности исто као и њихови старији трпе и страховите егзистенцијалне проблеме и често су на самој ивици опстанка. И то су суштински разлози зашто сам подржао свог саборца др Дарка Матијашевића да буде на челу овог Покрета. Ми, људи који су прошли и срећом преживели те страхоте рата, управо требамо бити предводници снага мира. Мир и стабилност нам требају као насушна потреба. Имамо сада исто тако значајан задатак да створено и сачувано ратом, економски, безбедносно, културолошки и родољубиво оснажимо и предамо потомцима. Био сам на изузетно одговорним позицијама у току одбрамбено-отаџбинског рата, када смо одбранили и успоставили Републику Српску. Kао официр, ратни капетан I класе, елитног 65. Заштитног пука Главног штаба Војске Републике Српске имам право и обавезу овако да делујем. Исто тако, командовао сам и специјалним заштитним и борбеним одредом Kоманданта Главног штаба генерала Ратка Младића. Та посебна част и привилегија да сам вршио ту функцију ми додатно даје обавезу да са саборцима и г. Матијашевићем, официром, ратним командантом и човеком, министром, најзаслужнијем за опстанак Министарства унутрашњих послова Српске, снажно делујем и подржимо афирмацију вредности за које смо се борили и изборили. Мора постојати политичко јединство у Републици Српској. Тако се једино може сачувати Српска. Настављају су тешка времена и за Српску и Србију. Увек је нејединство, политичко, па између Српске и Србије, те политичког, војног и безбедносног сектора у прошлим ратовима и после њих, највише свима нама као народу доносило слабост и несрећу. Зато, желим да СПОНА значајно помогне у јединству у Српској, и јединству са Србијом. Популација која је окупљена у Покрету, ратна удружења, појединци, радничка класа, интелектуалци, синдикати, послодавци, а сви на бази исконске љубави и према Српској, Србији и нашем народу јесте гарант нове снаге, искреног родољубивог таласа који ће оснажити наше државе и народ. Наши потомци морају добити на управљање оно за шта смо ми, а најбољи међу нама дали своје животе, те ми преживели делове тела, крв и младост. Искрено верујем у снагу нас који смо већ доказали своје родољубље али и херојство и витештво. Те вредности морају бити очуване а ми смо завет према отаџбини и народу знали и знаћемо одбранити и оснажити.
Бранислав Пухало.
