Директорка Центра за евро-атлантске студије (ЦЕАС) Јелена Милић сматра да Русија не жели било какав договор између Србије и Косова, због чега се, каже, Србија сада налази између две ватре, али и поручује да ће од сарадње са Русијом зависити подршка Трампове администрације нашој земљи.
Она је за програм „Радио Косова 2“ на српском језику, а коментаришући резултате недавне посете Александра Вучића руском председнику Владимиру Путину у Русији, казала да је, упркос недовољним званичним информацијама о том сусрету, јасно да Русија не жели помак у преговорима између Београда и Приштине.
Како објашњава, што дуже одуство договора Београда и Приштине, продужава период „уласка Русије“ и омогућава постојање „једне неуралгичне тачке коју може да експлоатише за своје интересе“.
– А ти интереси служе пре свега за подривање и дискредитацију европских политика у региону. Због тога се Србија сада налази између две ватре – каже Милићева.
ШТА РАДИТИ КАД НА ГАНГЛИЈЕ АТАКУЈЕ ЈЕЛЕНА МИЛИЋ?! Миломир Марић има решење!
Од сарадње с Русијом зависиће и евентуална подршка коју Србија очекује од Трампове администрације, земаља ЕУ и НАТО, поручује Милић.
У том смислу каже да би било веома контрапродуктивно да Србија од Русије набави хеликоптере МИ35, за шта, додаје, има индиција.
– То се мало зна и у Србији, али куповина војне опреме из Русије може да утиче на односе са САД због санкција које јој је Вашингтон увео, а због мешања Русије у Украјини и мешања у унутрашње ствари партнерских земаља – навела је Милићева.
Она је оценила да је комуникација Србије и НАТО данас много боља, али да има још простора за унапређење сарадње и у оквиру садашњег статуса у односима, када се Србија одређује као војно неутрална.
– Добра вест је да се обнавља индивидуални акциони план партнерства. Добар је тренд, али можда није свим грађанима Србије јасан – казала је Милићева.
Према њеној оцени, односи Србије и НАТО иду својим током вероватно и због очекивања државног руководства Србије да НАТО пружи безбедносни оквир за будући правно-обавезујући договор између Србије и Косова.
– То су по мени све добре вести. Тренд је позитиван и било би јако добро ако би могло тако да остане. Мислим да недавна истраживања јавног мњења показују да је порасла подршка сарадњи с НАТО за неких пет одсто од пролећа до сада, са девет на 14 одсто“, навела је Милићева.
Како је рекла, Србија очекује да НАТО има кључну безбедносну, али и политичку улогу „у периоду постизања свеобухватног споразума између Србије и Косова“, те да ће КФОР имати веома важну улогу, имајући и виду чињеницу да на Косову има 4000 припадника.
– Мислим да може да дође до малог повећања међународних трупа, или у Босни или на Косову, у периоду евентуланог постизања неког свеобухватног договора – напоменула је Милићева.
Истовремено, она каже да не верује да може доћи до дестабилизације у случају постизања договора, посебно до било каквом оружаног сукоба на овом простору.
Упитана да објасни то што је њена организација ЦЕАС подржала опцију корекције границе односно разграничења, а што иначе предлажу и председник Србије и косовски председник, Милићева каже да у томе не види заговарање чистих етничких средина.
– Било ко ко је искрен може одмах да види да ће већина Срба остати да живи ионако на Косову, а Албанци у Србији. С друге стране на Косову живе и друге мањине, не само Срби и нико не прича о стварању моноетничког Косова – навела је Милићева.
