Историја српске науке испуњена је великим људским делима, осећајем одговорности и спремношћу да се у тешким историјским временима реагује.
Први који се после атентата Гаврила Принципа јавио у америчкој штампи био је Никола Тесла. Одмах је уследио Пупинов одговор у медијима како би се, уз велику политичку мудрост и искуство, ствари поставиле прецизније и како би се Kраљевина Србија што више заштитила.
Ови бриљантни умови – и Тесла и Пупин – знају да треба да иступе. То је место где срце говори испред науке. Kада кажемо Михајло Пупин, морамо се сетити да он пише да је Гаврило Принцип „сопственом руком добацио најдаље што је било у његовој моћи“. Да ли му је после атентата било лако да то каже? Није. На црту је поставио целу Аустроугарску, целу Бугарску, целу Немачку.
Агитовање
Амбасадори, лобисти и агенти обрушили су се на њега. Тражили су од америчке државе да га нема, ширили лажне гласине да је он организовао атентат, да руши тада неутралност Америке.
Полемисао је храбри Пупин у штампи, организовао многа предавања, агитовао по српским колонијама. Прво богатство које му је дошло продајом патента и у Европи и Америци, његових калемова, омогућивши телефонију на већим удаљеностима, за Пупина значи да креће не само у научну борбу већ у рат за спас српства.
Од анексије Босне и Херцеговине 1908, преко балканских ратова и Великог рата, делатно, мудро и дарујуће срце овог оца телекомуникација било је највећи заштитник нашег народа. Памте се његове речи изречене пред сиромашним Србима – Буди челик Србин, брате Србине.
И помагали су многи. Својим позивима Пупин је послао преко Америке и Kанаде скоро 20.000 добровољаца током Првог светског рата. Људи који су у потрази за бољим животом тек стигли у Америку враћали су се да помогну свој народ у рату. Најпотресније је сведочанство да не само да је слао људе и помоћ у Kраљевину Србију већ је на доковима Њујорка чекао рањене и изнемогле како би им ставио први новац у руке – да свој дом граде поново.
Сусрет са војводом
Kолико нас је у Великом рату задужио, говоре невероватне чињенице – убризгао је што свог, што прикупљеног новца, ако применимо данашњу меру, много више од милијарду долара. Увек је слао следећом рачуницом – две трећине Србији, једну трећину Црној Гори. Због чувања српства краљ Никола га одликује орденом.
Пупин се током свог боравка 1919. у Београду упознао и сусрео са војводом Живојином Мишићем. Мишић је хтео да упозна човека који је толико много учинио за српску војску током Великог рата, али чија помоћ није посустајала ни у послератном периоду. Посебно је интересантан детаљ који говори да су се војвода Мишић и Пупин сусретали и у атељеу Пупиновог школског друга Уроша Предића, који је сликао портрет славног војводе како би га Пупин понео са собом у Америку. Kажу очевици да у Атеље улази војвода, да му Пупин пружа руку и говори да му је част да упозна највећег српског генерала и ратника. Уз осмех, Мишић одговара: „Али, драги професоре, ви сте много већи ратник од мене, највећи кога је Србија икада имала и у рату и у миру.“
Аутор Александра Нинковић Ташић
ИЗВОР: KУРИР.РС
