Аутор: Весна Веизовић
Виктор Орбан је успео да ишчупа земљу из канџи невладиног сектора и финишира процес усвајањем 15. амандмана на Устав, чиме је стављења тачка на сваки покушај разградње државе. Суверена и независна, Мађарска данас има снаге да се одупре свакој уцени Брисела.
Мађарска је 14. априла 2025. године усвојила 15. амандман на Устав по којем право деце на морални, физички и духовни развој има предност у односу на сва друга права, осим права на живот, укључујући и право на мирно окупљање. Амандман, који је захтевао двотрећинску већину, усвојен је са 140 гласова „за“ и 21 „против“. Предложила га је владајућа коалиција Фидес-КДНП коју предводи премијер Виктор Орбан. Овим законом стављена је тачка на сваки вид ЛГБТК+ пропаганде, јавна окупљања, школски и видео садржај, укључујући и одржавање „Будимпешта прајда“. Између осталог, закон дозвољава властима да користе алате за препознавање лица како би идентификовали учеснике забрањених догађаја, попут Прајда.
Занимљиво је и да је Уставом сада омогућено да се одузима мађарско држављанство оним двојним држављанима који живе у земљама изван европске економске зоне, а за које власт процени да су претња по националну и јавну сигурност те јавни ред и мир.
Ове новине, очекивано, код припадника опозиције изазвале су огромно негодовање. Уочи изгласавања, припадници опозиције и НВО сектора организовали су масовне протесте. Упркос томе, закон је изгласан и, наравно, од стране Колективног запада – дочекан на нож.
ПРОЦЕС ДУГ 15 ГОДИНА
Давид Бедо, посланик опозиционе странке Моментум, који је учествовао у покушају блокаде, изјавио је пре гласања да Орбан и Фидес већ 15 година разграђују демократију и владавину права, а у последња два до три месеца, констатује, тај процес се и убрзао. Орбанов критичар исправно процењује. Процес повратка националном бићу и традиционалним вредностима старији је од закона.
Систематско чишћење Мађарске од утицаја Џорџа Сороша и других НВО које се финансирају из других држава, премијер Мађарске је започео још 2017. године, када је постало очигледно да се те организације не баве никаквим „људским правима“ и демократијом већ су на задатку спровођења политичког инжињеринга. Те године мађарски парламент усвојио је такозвани „Стоп Сорош“ закон, којим се ограничава рад невладиних организација финансираних из иностранства и уводе веома строги услови за њихово деловање. Закон је обавезивао организације које добијају више од 24.000 евра годишње из иностранства да се региструју као „страни агенти“, што је изазвало масовне протесте либералних кругова. Међутим, истраживања јавног мњења документовала су да је закон уживао масовну подршку већине грађана.
ЧИСТКА „НЕЗАВИСНИХ“
Протести су трајали неколико недеља. Осим опозиције која је врхунила неолибералне вредности и тзв неокомуниста који се парадоксално боре за „демократију“, носилац антиорбановског расположења била је и академска заједница. Масовна регрутација за НВО сектор прво је спроведена међу интелектуалном елитом, универзитетским професорима, студентима, у правосуђу и медијима.
Систем је годинама грађен, по матрици идентичној оној у Србији. Западне фондације су улагале у образовање, студије у иностранству, давале донације факултетима, организовале семинаре за судије и тужиоце кроз разне струковне НВО. Резултат је био на стотине „независних стручњака“ који бране интересе страних амбасада, али не и своје државе. Орбан је препознао опасност.
Круна сукоба две струје – државне и антидржавне- била је исељење чувеног Централноевропског универзитета из Будимпеште, који је основао Џорџ Сорош. Универзитет је, према наводима владе, постао центар ширења „глобалистичке идеологије“ и антинационалне политике. До 2019. године, CEU је затворио кампус у Мађарској и преселио се у суседну државу – Аустрију.
То је тренутак када почиње не само морални и духовни препород мађарског народа, него и заузимање јасног курса исправне политике ове суседне државе, суверене у мери да може да се одупре утицају Брисела и води самосталну политику.
Да ли је Србија данас тамо где је Мађарска била 2017. године?
ЈОШ ПРАВА, ЈОШ НАСИЉА, ЈОШ ДЕМОКРАТИЈЕ
Док се у Србији тихо уводи џендер идеологија у школе, безбрижно одржавају геј параде, а српски народ демонизује историјом прекројеном у НВО радионицама, и на све то већ месецима одржавају протести предвођени прозападном опозицијом и припадницима НВО сектора, без икакве интервенције полиције или тужилаштва, упркос бројним инцидентима изазваним од стране демонстраната – Европа и учесници протеста захтевају још- још права на насиље, још демократије, још гласнији да буду док шире оно што се у колевци свих девијација полако гаси – Америци.
У новембру 2024. године Покрет социјалиста на челу са Александром Вулином поднео је Народној скупштини предлог закона о страним агентима. Овај предлог закона о регистру агената страног утицаја, или припадницима цивилног сектора страних служби, имао је за циљ да регулише рад невладиних организација које се у највећој мери финансирају из иностранства.
Овим предлогом, по угледу на ФАРА закон, који је у САД усвојен још 1938 године, „агентима страног утицаја“ сматрају се сва удружења и непрофитне организације које доминантно финансирају или на други начин помажу друге државе, њихови органи, међународне и стране организације или амбасаде, несрпски држављани или регистроване невладине организације које се финансирају из иностранства. Под „финансирањем у претежном делу“ подразумева се да је у последњих годину дана удружење или НВО примила више од половине укупних средстава од наведених субјеката.
ШТА ЈЕ ТУ ДИКТАТОРСКО?
Предлог закона предвиђа обавезу да свака организација која се упише у Регистар агената страног утицаја, који би водило Министарство правде, мора јасно да обележи све своје јавне наступе, штампане и електронске материјале, као и садржаје на интернету, ознаком да је у питању „агент страног утицаја“. У случају непоштовања ове обавезе, предвиђене су и новчане казне за организације и одговорна лица, као и могућност забране рада, али и кривичне пријаве.
Упркос чињеници да закон ФАРА постоји у САД већ 70 година, а да се сличне варијације закона или законских одредби примењују широм Европе, те у Израелу и Аустралији, Запад је овај предлог Покрета социјалиста означио као дубоко непријатељским чином према земљама Европске уније и Колективном западу уопште. Мере су назване репресивним а власт Србије диктаторском и намереном да угуши слободно друштво.
Председник Србије, Александар Вучић, након огромног притиска НВО сектора рекао је да неће дозволити да се овај закон уведе у Србији. Јавност међутим није одушевљена таквим балансирајућим ставом председника Србије. Имајући у виду последње испитивање јавног мњења које говори у прилог чињеници да је више Срба заинтересовано за савез са БРИКС-ом, него са Европском унијом, подршка овом закону је сасвим извесна.
КОРАК ИЗА МАЂАРСКЕ
Србија на жалост није стигла до тачке на којој се Мађарска нашла 2017. године. Тренутак када је Виктор Орбан започео ову акцију обележен је економском и политичком стабилношћу земље. На неки начин, Мађарска је још тада показивала јасан став према мешању ЕУ у унутрашњу политику, и за разлику од осталих земаља чланица, као економски у великој мери независна земља, није била изложена уценама, као што је случај са Србијом, која и упркос томе успева да води изузетно добру спољну политику и гаји добре односе и са истоком и са западом.
Такође, Мађарска је била део Колективног запада, те мешетарење невладиног сектора није било толико уперено против националних интереса, као што је то случај са Србијом. И најважније, Мађарска је овај потез повукла пре осам година.
Још једна битна разлика- у том тренутку у Мађарској је ситуација била мирна, за разлику од Србије, где равно три године трају непрекидни протести које води НВО сектор и прозападна опозиција. Предлог закона о страним агентима дошао је у моменту највеће унутрашње кризе. Можда добар подстицај да се закон усвоји, јер би на тај начин већина оних који стоје иза блокада и протеста били аутоматски кривично процесуирани, у овој ситуацији, не само као страни агенти, већ и као терористи који раде против уставног поретка.
СРБИЈА ДА НЕ ОКЛЕВА
Свеукупно, реч није тек о одржавању прајдова, геј слободама и другим антинационалним пројектима НВО већ опстанку државе. Или ћемо је имати, или нећемо.
Мађарска се по том питању јасно одредила пре осам година, када је схватила да нити ће бити слободна, нити суверена уколико стипендисти страних амбасада буду писали законе и подучавали децу новим вредностима деструктивног система. Званична Будимпешта је донела закон који је очистио систем, и што је најважније учврстио владајући режим и вратио поверење народа у националну политику.
Србија оклева. Предлог закона о страним агентима могао би представљати први корак у стабилизацији прилика. Уколико држава не устукне и не одустане закона, показаће, не само да поштује себе, већ и да верује сопственом народу.
Тренутак за овај закон, никада није био бољи. Јер никада до сада структура тог утицаја није била овако јасно дефинисана и јавно обелодањена. Данас, ми знамо коју медији су под страном контролом, ко води протесте, финансира кампање, ко се састаје по амбасадама и ко координише хаос. Више ништа није сакривено у сенци. То је јединствена прилика да се коначно именују ствари правим именом и донесу закони који ће Србију очистити изнутра.