Владимир Путин и Александар Лукашенко разговарали су у Сочију о продубљивању интеграције две земље.
Срели су се – нимало случајно – уочи сутрашње 20-годишњице потписивања споразума о формирању савеза две државе и разговарали јачању и даљем ширењу савезничких односа.
Белоруски лидер је прецизирао шта његова земља жели и шта очекује од „интеграције са Русијом“:
„Ми не молимо, иако то неки тврде, да добијамо јефтини гас и јефтину нафту. Не, ми смо спремни да гас од Русије купујемо и по 200 долара за хиљаду кубних метара и да нафту плаћамо и скупље од тренутних 63 долара за барел. За нас је најважније да имамо – једнаке услове“.
Лукашенко је „једнаке услове“ додатно прецизирао, рекавши:
„Ако наша предузећа купују (гас) по 200 долара – онда и нека предузећа (у Русији) која су им конкуренти на тржишту добијају гас по 200 долара. Ако не буде тако, тешко ћемо имати прави темељ за односе у Савезној држави“.
У наставку је још још подвукао:
„Дакле, не молимо ништа, не инсистирамо ни на чему. Само на ономе што смо одавно договорили: да људи и привредни субјекти унутар Савезне државе имају једнаке услове за живот и пословање. То је све! Потребни су само једнаки услови и ништа више!“
Лукашенко је фактички затражио да белоруске и руске фирме имају исте услове пословања на целој територији Савезне државе.
У делу разговора отвореном за медије, Путин је рекао:
„Надам се да ћемо и надаље чинити све што је потребно да наши народи и земље реално осећају своју блискост и да од наше интеграције имају истинске предности. Пре свега у економији, али не само у економији већ и у социјалној сфери, што ја самтрам крајње важним“.
У атмосфери у резиденцији Бочаров Ручеј била је опуштена. Јер, на почетку разговора је у једном моменту накратко нестала струја, а Лукашенко је у шали рекао да иза тога стоји Путинов портпарол Дмитриј Песков.
Сви су се насмејали, укључујући и Пескова.
Док су ови преговори трајали, у Минску је око 1000 демонстрирало против зближавања Русије и Белорусије.
Узвикивали су: „Не интеграцији“ и „Белорусија је Европа“.
Као у Кијеву 2014-те, где су иза протеста, који су се завршили државним ударом, стајале Сједињене Државе, Пољска и Немачка.
