Што су ближи амерички председнички избори, то је важнији фактор изненађења. У Сједињеним Државама воле да говоре о „октобарском изненађењу“ — догађају или информацији који могу променити предизборну ситуацију, бити пресудни тас на ваги у корист једног од кандидата.
„Изненађење“ може бити припремљено унапред или спонтано. На пример, упечатљиви поступак кандидата, нови компромитујући материјал, реакција на природну катаклизму, спољнополитички корак. Сада је таква врста „изненађења“ потребна обојици кандидата, али показано је толико компромитујућих доказа да ниједан нови неће додати ништа значајно „опасном и избезумљеном Трампу“ или „поспаном Бајдену са његовом корумпираном породицом“.
Али спољна политика, иако се Американци њоме не баве превише при избору председника, може побољшати рејтинг — и овде актуелни председник има природну предност (осим ако, наравно, није „талац“ као Картер 1980-их година због америчких талаца у Техерану). Председник може да преговара о нечему са лидерима других земаља, на пример, постати миротворац. Трамп је у протеклих месец дана већ два пута одиграо на ову карту: прво арапско-израелско помирење, затим споразумом између Србије и Косова. Али све ово никако не утиче директно на америчке гласаче. Шта ће њему Балкан и Блиски исток?
Шта може бити „изненађење“
Али Трамп убрзава и повлачење трупа из Авганистана, обећавајући да ће повући све Американце не до краја пролећа, већ до Божића. Али, Божић је много после 3. новембра. Ипак, постоји још једна ствар која се тиче свих Американаца, а то је трка у наоружању, укључујући и нуклеарно. Безбедност и новац су претња нуклеарним ратом (иако хипотетичка) и потреба да се све више и више средстава троши на оружје.
Управо овде се може показати забринутост за мирно небо над главом. Трамп то такође воли јер је више пута подсећао да само захваљујући његовим састанцима са Ким Џонг Уном, Сједињене Државе не ратују са ДНРК која поседује нуклеарно оружје, а да је председница Клинтон, било би проблема. Али измишљена „корејска претња“ је већ заборављена и за улогу „октобарског изненађења“ мора се тражити нешто друго.
И по свему судећи, Трамп мисли да је нешто нашао: он хоће договор с Путином. Да, с Путином због којег га већ четири године оптужују да је имао везе са њим, а последњих недеља има све више доказа да је читава прича са „руским трагом“ била специјална операција демократа из Беле куће и седишта Клинтонових. Дакле, сада Трамп удара демократе и „вашингтонску мочвару“ њиховом „руском темом“ — ви сте прави завереници, а не измишљена веза Трамп — Путин! А са правим Путином Трамп жели да постигне споразум, зато што је он изванредан и Путин га поштује. Отприлике овако Трамп планира да продаје Американцима свој споразум са Русима.
О чему се ради? О споразуму СТАРТ 3 који истиче за мање од четири месеца, упркос чињеници да су га већ готово сахранили. Али управо Трамп га је сахранио. Русија се увек залагала за његово продужење на предвиђених пет година, док је Вашингтон говорио да им споразум није од користи, треба га преписати, допунити и генерално учинити трилатералним. Односно, укључити у њега и Кину која није изразила никакву жељу да се придружи Споразуму о смањењу стратешког офанзивног наоружања, указујући на то да она има много мање оружја од Русије и САД. Москва је у потпуности подржавала овај став Пекинга и на све коментаре Сједињених Држава о Кини, одговорила је да се неће бавити присиљавањем НРК на преговоре.
За нови старт: СТАРТ-3
Било је и других америчких захтева, већ билатералне природе, од којих је већина била категорички неприхватљива за Русију. Споразум СТАРТ 3 полако се приближавао својој смрти, а пре само неколико месеци изгледа да су Американци спазили да нешто није у реду и започели консултације са Русијом. Истовремено, претварали су се да је Русији споразум потребан више него њима, и ако Москва не пожури да прихвати америчке захтеве до 3. новембра, тада ће услови продужења (то јест, закључења новог споразума) постати још строжи.
Русија је мирно реаговала на тако јефтине трикове, јер уосталом обема странама је потребан споразум. Кремљ није намеравао да гура Трампа да потпише, али прошле недеље Владимир Путин је подсетио да је Џо Бајден већ обећао да ће продужити СТАРТ 3 или закључити нови споразум, а ово је већ „врло озбиљан елемент могуће сарадње у будућности“.
Након тога, у неколико америчких издања појавиле су се процуреле информације из Беле куће и Конгреса: „Председник САД Доналд Трамп очекује да добије сагласност руске стране за закључивање споразума СТАР пре избора“.
„Трампова администрација сматра да је у принципу добила сагласност за закључивање новог нуклеарног споразума између Сједињених Држава и Русије од председника Владимира Путина и шефа Савета за безбедност Николаја Патрушева. Рад на споразуму могао би бити завршен у року од недељу дана.
Један од званичника председничке администрације рекао је да су одлуке донете на највишем нивоу у Савету за националну безбедност и Стејт департменту. По његовим речима, неки чланови сенатског комитета за спољне односе и Радне групе за националну безбедност на Капитол Хилу добили су завршни материјал ових дискусија“. Издање истиче да је нови распоред рада на предизборном нуклеарном споразуму био „изненађење за високо-рангиране републиканце и неке представнике Беле куће“.
Кремљ уздржан, тема — врућа
Кремљ је, наравно, реаговао уздржано: „Нећемо одговарати на изворе, превише је фејкова. Ова тема је врућа, она је за нас приоритет у контакту са Американцима. На експертском нивоу, контакти се настављају“.
Трамп очигледно припрема изненађење: споразум са Путином, и уз то он неће морати да лети за Москву, нити руски председник за Вашингтон. Не, све ће бити ограничено на заједничку изјаву двојице председника или на оно што је специјални представник америчког председника за контролу наоружања Маршал Билингсли назвао потписивањем председничког меморандума који је претходио продужењу споразума СТАРТ 3. Односно, то ће бити оквирни споразум, у коме ће се фиксирати контуре будућег новог споразума и најавити продужење СТАРТ 3 на одређени период (на мање од пет година; можда на две или три године).
Да ли је Вашингтон заиста спреман за такав корак? Јер када је Билингсли изјавио да је у Хелсинкију 5. октобра постигнут „важан напредак“ у разговору са замеником министра спољних послова Сергејем Рјабковим и да су се странке приближиле сагласности, Рјабков је био изненађен америчким оптимизмом.
„Преговори су показали да и даље постоје огромне разлике у приступима, укључујући централне елементе овог споразума. Ми у принципу признајемо постизање неке врсте оквирног споразума који би нам омогућио да разговарамо о одређивању главних праваца и параметара даљег рада. Нисмо се приближили, наглашавам то и инсистирам на томе да у последње време нисмо ни близу постизања таквог споразума са Сједињеним Државама. Није јасно на основу чега постоје покушаји Американаца да ствар представе као да смо на прагу овог споразума и да је остало врло мало да буде постигнут“.
Међутим, састанак Билингслија и Рјабкова је постао својеврсни наставак још једног састанка: преговори вођени 2. октобра у Женеви између секретара Савета безбедности Русије Николаја Патрушева и саветника председника САД за националну безбедност Роберта Обрајена. Ово је био њихов први сусрет (пре тога Трампов саветник је био Џо Болтон) и управо су његови резултати подстакли амерички оптимизам.
Са сигурношћу се може претпоставити да он није повезан ни са каквим уступцима Русији, већ са чињеницом да је постигнут политички, принципијелни договор о потписивању оквирног документа о продужењу споразума СТАРТ 3. После тога, већ на преговорима Билингслија и Рјабкова у Хелсинкију, Американци су (по навици) наставили са тактиком притиска: можда се може постићи од Руса одређени напредак или уступци?
Ако не успе, са руске стране већ постоји политички споразум који се заснива на јасним условима: без Кине, продужење споразума на одређени период који је неопходан за формирање новог. Ако је Трамп сагласан, Русија је спремна да му помогне са „октобарским изненађењем“.
Наредних дана ћемо сазнати Трампово мишљење и нешто нам говори да неће пропустити прилику да потпише заједнички документ са Путином који му помаже да буде поново изабран, и самим ово неће бити последњи документ у његовој каријери.
