Изјава америчког председника Доналда Трампа од понедељка да одржавање самита Г7 у септембру више није вероватно оставља многа питања без одговора. Не знамо околности под којима је Трамп осетио да је „много склонији да то учини (одржи самит Г7) након избора“. Опет, Трамп није био јасан приликом одређивања временског оквира, што је и разумљиво с обзиром да самит Г7 сада у потпуности зависи од исхода новембарских избора.
Трамп такође није објаснио ни зашто се самит Г7 не одржава у септембру, што би му дало неки подстицај на светској сцени – и што би пружило преко потребан подстрек његовој кампањи. Ово је други пут да Трамп није у могућности да буде домаћин самита Г7. У јуну су савезници, посебно Немачка, то глатко одбили – Ангела Меркел је истакла жаљење због преокупација везаних за пандемију.
Ако је одлагање у септембру такође последица хладног става европских савезника, то постаје одбијање Трампа лично. Све што је он рекао било је: „Нисмо послали позивнице. Разговарамо са њима“. Ако Трамп изгуби на новембарским изборима, европски савезници би били још мање склони да дођу у Вашингтон, пре но што Џо Бајден преузме дужност у јануару. Трампово инсистирање на позивању руског председника Владимира Путина на самит Г7, што је поновио и јуче, није добро примљено у европским престоницама.
Све у свему, Трампова неспособност да одржи самит Г7 указује на свеопште незадовољство Европе њиме. Спољнополитичко наслеђе Трамповог првог мандата завршава се у суморном тону, скрећући пажњу на штету коју је нанео трансатлантском партнерству.
ПОСЛЕДЊА ШАНСА
Вероватно последња шанса да спасе свој спољнополитички биланс у овом мандату за Трампа би било успешно окончање разговора о контроли наоружања између САД и Русије. Први формални билатерални разговори између САД и Русије о свемирској безбедности још од 2013. године одржани су у Бечу, 27. јула, заједно са другим кругом разговора радних група о контроли нуклеарног наоружања. Обнова новог СТАРТ-а, који истиче наредног фебруара, све је изгледнија.
Бечки преговори се такође дотичу и некадашњег Споразума о нуклеарним ракетама средњег домета (INF споразум), који је од највишег интереса за европске земље. Русија је позвала на оживљавање преговора о продужењу INF споразума, а Вашингтон је наговестио могућност да би преговори у Бечу могли донети и продужење INF споразума. Један од начина да Трамп превазиђе европски отпор позивању Путина на самит Г7 у САД било би повезивање овог догађаја са преговорима о контроли наоружања, посебно са INF споразумом.
Русија контролу наоружања посматра као корисно средство за управљање војном конкуренцијом са САД, чинећи је мање опасном и скупом. Што се европских земаља тиче, INF споразум је, историјски гледано, био једини оперативни билатерални инструмент контроле нуклеарног наоружања Русије који је фокусу имао европску безбедност и стабилност. Штавише, INF споразум је био камен темељац европске безбедности, а његово потписивање 1987. од стране САД и бившег Совјетског Савеза било је предзнак политичких „ветрова промене“ у односима Истока и Запада.
Осим тога, чини се да је Трамп озбиљан и по питању сарадње са Русијом која би ишла у прилог интересима обеју земаља. Цена нафте и тероризам су таква питања, као и контрола наоружања. Што се тиче овог последњег, вреди истаћи да у САД постоји редак „двостраначки консензус“ по питању обнове новог СТАРТ-а.
ТРАМПОВА РАЧУНИЦА
Имајући то у виду, Трамп је показао да је непредвидљив, а почетак преговора о контроли наоружања не може сам по себи убедити Москву да спусти гард. Тако је 7. августа руско министарство спољних послова реаговало на најаву Пентагона од 29. јула у вези са размештањем додатних америчких војника у Пољској. Својим саопштењем Москва је упозорила да „такве акције доводе до ескалације тензија у Европи. Више пута смо нагласили да ће покушаји одвраћања демонстрацијом силе и застрашивањем бити дочекани одговарајућим и благовременим одговором“.
Дана 29. јула, на конференцији за медије у Пентагону, министар одбране Марк Еспер објавио је „план о ротирању водећег елемента новооснованог војног штаба Петог корпуса у Пољску, чим Варшава потпише Споразум о одбрамбеној сарадњи и договор о подели терета, на шта се претходно обавезала. Могуће да ће бити и других премештања додатних снага у Пољску и на Балтик“. Занимљиво је да је недељу дана касније, у интервјуу за Фокс њуз, Еспер додао да је размештање на исток (у Пољску и на Балтик) имало за циљ да послужи као средсто ефикаснијег „одвраћања“ Русије. Рекао је да је премештање трупа на исток једино логично решење, јер се „граница померала како је Алијанса расла“.
Дана 7. августа, званични војни лист Краснаја звезда (Црвена звезда) снажно је реаговао издавши оштро упозорење САД-у да ће Русија сваку балистичку ракету лансирану ка њеној територији сматрати нуклеарним нападом, који доводи до нуклеарне одмазде. То је у складу са ревидираном руском војном доктрином која предвиђа нову политику нуклеарног одвраћања и омогућава „прву употребу“, односно употребу нуклеарног оружја како би се одговорило на агресију у коју је укључено конвенционално оружје које „угрожава само постојање државе“.
Москва је одбацила могућност Путиновог учешћа на самиту Г7 који искључује Кину или има антикинеску оријентацију. С обзиром на то, Трамп сматра да ће, узевши у обзир спремност Кремља да постигне напредак у области конторле наоружања – посебно у виду продужења новог СТАРТ споразума – Путин можда бити отворен за посету САД-у ради формализације било каквих споразума, једном када се гунгула због новембарских избора у Америци заврши. Трампове јучерашње напомене су наговестиле такву могућност када је рекао да је Путин „важан фактор“. Москва све то бележи и примећује.
Трампова рачуница има за циљ анимирање троугла САД-Русија-Кина с циљем изолације Кине. Путин ће, с друге стране, руско-кинеску антанту покушати да спасе било какве колатералне штете, ако је буде било. Руско министраство спољних послова је 9. августа издало необично саопштење, изражавајући солидарност са Кином „због ситуације око рада друштвене мреже Тик-ток у Сједињеним Државама“.
Пекинг, у међувремену, ноншалантно понаваља свој став „да још није прави тренутак“ да се Кина прикључи преговорима о нуклеарном разоружању у Бечу. А Путин и кинески председник Си Ђинпинг су били први светски лидери који су честитали Александру Лукашенку на поновном избору за белоруског председника.
М. К. Бадракумар
