Последњег дана 16. Самита БРИКС, данас је у Казању одржана седница у формату „аутрич“ /„БРИКС плус“, на којој су учествовали високи представници 36 држава, од којих су 24 биле заступљене на највишем нивоу.
БРАТСТВО ексклузивно доноси цео текст иступања потпредседника владе Александра Вулина и председника Владимира Путина, као и списак свих учесника седнице.
Потпредседник Владе Републике Србије Александар Вулин, који као лични изасланик председника Александра Вучића предводи делегацију Србије у Казању, учествовао је данас у пленарној седници Самита БРИКС-а којом је председавао председник Руске Федерације Владимир Путин.
Вулин је, обраћајући се учесницима Самита БРИКС-а, пренео поздраве председника Вучића и изразио захвалност руском председнику што је омогућио Србији да се обрати на великом и важном скупу.
Потпредседник Владе је истакао да се свет мења и да нас је униполаран свет довео до прага глобалног уништења.
«Неограничена власт једне силе показала се као велики злочин када је НАТО 1999. године извршио агресију на Србију. НАТО тада није питао ни Уједињене нације ни било кога од вас, сила је била довољно оправдање. НАТО је тада покушао да убије Србију, али Србија је преживела. Ипак, успео је да убије међународно право. Међународно право није преживело», поручио је потпредседник Владе.
Вулин је нагласио да БРИКС има историјску улогу да поврати изгубљену равнотежу и успостави поново систем јасних међународних правила, да окупи слободне људе и успостави правила која ће нас сачувати од свеопштег уништења.
“Након Другог светског рата веровали смо да се потомци немачких злочинаца стиде злочина својих предака. Нажалост, касно смо схватили да се они не стиде злочина својих предака већ се стиде пораза својих предака и због тога врше ревизију резултата Другог светског рата и траже реванш, траже поновну поделу света. Нису свет на ивицу глобалног сукоба довеле сиромашне земље или земље у развоју Азије и Африке, већ НАТО савез и најбогатије земље Запада. Да није било политике лажи деценијама уназад свет данас не би био на ивици глобалног рата. Да није било лажног обећања да се НАТО неће ширити на исток, Србија не била бомбардована и данас НАТО пакт не би био на границама Русије где је чврсто обећао да неће бити. Да није било лажи да ће се Мински споразум поштовати не би било ни сукоба у Украјини. Да није било лажи да ће се Бриселски споразум са Србијом поштовати Срби не би били данас најобесправљенији народ у Европи.” – рекао је Вулин.
«Глобални југ и Глобални запад нису географске одреднице, да јесу не би Србија била бомбардована као земља у срцу Европе. Глобални југ и Глобални запад су лозинке за скуп вредности које нас одређују и разликују. Нас за овим столом окупљају заједничке вредности а не границе или географија. Униполарни свет не признаје слободу за било кога ко не припада елити Запада», оценио је Вулин.
«Говорили смо о економском развоју. Не може бити економског развоја без предуслова слободе. Нема успешног роба и нема богате колоније“, истакао је потпредседник Владе и указао на то да БРИКС има историјску обавезу да оправда наду коју је пробудио, да успостави своје институције и понуди савез равноправних.
Према његовим речима, БРИКС треба да понуди рад на јачању сарадње у областима енергетике, пољопривреде, здравства, али и безбедности кроз сарадњу служби у области борбе против тероризма, свих облика екстремизма, као и свих облика “обојених револуција” којима колективни Запад поништава сваку демократску вредност и на власт доводи послушнике који од својих земаља добровољно праве колоније.
Шеснаести Самит БРИКС-а је показао да нада у бољи свет јесте могућа, баш као што је показао да је веома глупо мислити да се Русија може изоловати, да се Кина може уплашити или да се Србији може забранити да сама бира своје пријатеље, поручио је Вулин.
«Сви ми овде присутни можемо очекивати личну и политичку освету Глобалног Запада, али нико не може да очекује од нас да прихватимо да је право Запада да нас кажњава и да нам суди. Верујем да ће грађани Србије, већ за неколико година, имати прилику да својом слободном политичком вољом определе свој даљи пут и да се одреде и према БРИКС-у. А што се Србије тиче, тамо где је слобода тамо је и Србија.
То од нас могу да науче и много већи и много моћнији”, поручио је на крају потпредседник Владе Србије Александар Вулин.
Владимир Путин: Поштовани шефови држава! Даме и господо! Драги пријатељи!
Драго ми је да вам свима пожелим добродошлицу на састанак у формату „аутрич“ /„БРИКС плус“. Овај проширени формат се добро показао и пружа могућност за директан и отворен дијалог чланова удружења са нашим пријатељима и партнерима.
Да подсетим да су прошле године на састанак у Јоханесбургу били позвани шефови многих афричких држава и шефови кључних регионалних организација. И овога пута, руско председништво је позвало најближе суседе Русије, пријатељске земље са којима нас спаја заједничка историја живота у једној држави. Овде су присутни и лидери држава које су заинтересоване за успостављање ближег партнерства са БРИКС и чак разматрају могућност чланства у удружењу у будућности, као и држава које су тренутно на челу водећих мултилатералних структура. Односно, имамо за једним столом државе Европе, Азије, Африке и Латинске Америке.
Према предложеном дневном реду, разматраћемо питања која највише брину светску заједницу. То је и стабилни развој, искорењивање сиромаштва, прилагођавање климатским променама, размена технологије и знања и борба против тероризма и прекограничног криминала.
Посебну пажњу посветићемо питањима мирног решавања сукоба, укључујући, наравно, и разговараћемо, и озбиљно, о заоштреној ситуацији на Блиском истоку.
За чланице БРИКС је изузетно важно да о свим овим темама разговарају са истомишљеницима из земаља Глобалног Југа и Истока. Све наше државе деле сличне тежње, вредности и визију новог демократског светског поретка који одражава сву културно-цивилизацијску разноликост. И уверени смо да такав светски поредак треба да се заснива на универзалним принципима поштовања легитимних интереса и сувереног избора држава и народа, поштовању међународног права и оријентацији на узајамно корисну, поштену сарадњу.
Прелазак на праведнији светски поредак није лак. Његово формирање ометају силе навикле да мисле и делују у логици доминације над свима. Иза паравана поретка заснованог на правилима који се намеће свету, стоје покушаји да се зауставе растући конкуренти и независни, неконтролисани развој земаља Африке, Азије и Латинске Америке.
На делу су незаконите једностране санкције, отворени протекционизам, манипулација валутама и берзама, мешање у унутрашње ствари под изговором бриге за демократију и људска права и борбе против климатских промена. И то се такође користи.
Такве, искрено, нездраве методе и приступи доводе како до појаве нових сукоба, тако и до заоштравања старих противречности. Тиме се подрива регионална и глобална стратешка стабилност, нарушавају принципи једнаке и недељиве безбедности и подстичу међудржавни сукоби.
Један пример за то је Украјина, која се користи за стварање критичних претњи безбедности Русије, игноришући наше виталне интересе, праведну забринутост и кршење права људи који говоре руски. А сада и не крију циљ да се нашој земљи нанесе стратешки пораз. Искрено ћу рећи да су то илузорне калкулације које могу да праве само они који не знају историју Русије и не воде рачуна о јединству, снази духа и кохезији њеног народа, који су ковани вековима.
Али, како је договорено, међу главним темама нашег разговора биће ситуација на Блиском истоку. Она такође изазива забринутост. И овде се дешава управо оно о чему сам говорио – то је заоштравање дуготрајног конфликта, чије гашење деценијама не успева.
Нова рунда палестинско-израелске конфронтације постала је, можда, једна од најкрвавијих у дугој серији сукоба. Од последица борби у Појасу Газе већ је погинуло више од 40 хиљада људи, већином цивила. Али у исто време, желим да истакнем, ми смо се увек противили и противимо се било каквим појавама тероризма.
Борбе које су почеле пре годину дана у Гази сада су се прошириле на Либан. Погођене су и друге земље у региону. Степен конфронтације између Израела и Ирана нагло је порастао. Све ово личи на ланчану реакцију и ставља цео Блиски исток на ивицу рата великих размера.
Хуманитарна ситуација се такође убрзано погоршава. Број избеглица и интерно расељених лица већ је премашио милион и по људи. Причињена је огромна штета на инфраструктури и стамбеним зградама, школама, болницама, друштвеним објектима, а разарање се наставља.
Русија, наравно, има много питања, веома важних, хитних које морамо сами да решимо, то и радимо, и чинићемо то и даље. Али у исто време, увек смо тежили да дамо свој значајан допринос стабилизацији на Блиском истоку. Стога смо од самог почетка ескалације, заједно са чланицама БРИКС и другим партнерима, активно учествовали у настојањима да се дође до решења. Као што се сећате, чак је одржан хитан видео самит нашег удружења у новембру 2023.
Неодложан задатак је, наравно, покретање свеобухватног политичког процеса за решавање блискоисточног проблема у целини. Неопходно је зауставити насиље, обезбедити животно важну помоћ жртвама и ублажити њихове патње. Само решење мора бити постигнуто на општепризнатој међународно-правној основи, која директно предвиђа стварање независне палестинске државе која ће мирно коегзистирати са Израелом.
Исправљање историјских неправди према палестинском народу може гарантовати мир на Блиском истоку. Док се то питање не реши, зачарани круг насиља неће бити прекинут. Људи ће наставити да живе у атмосфери трајне кризе са неизбежним рецидивима насиља великих размера.
Хоћу још једном да поновим: кључни услов за обнову мира и стабилности на палестинским територијама је примена формуле две државе одобрене резолуцијама Савета безбедности и Генералне скупштине УН.
Прелазећи на оцену опште ситуације у свету, желим да истакнем да овде представљене државе имају заиста огромне могућности и ресурсе, имају висок ауторитет на светској сцени и све то активно користе како би заиста помогле у обезбеђивању глобалне безбедности и промовисању у свету процеса стабилног развоја.
Многе од наших земаља су у том контексту изнеле веома корисне иницијативе. Са своје стране, Русија је изнела идеју о формирању система једнаке и недељиве безбедности у Евроазији на инклузивној и недискриминаторној основи. Реч је о заједничким напорима да се поуздано гарантује истинска стабилност и створе услови за миран развој свих држава и народа на континенту.
И наравно, симболично је да се наш данашњи састанак одржава на Дан Уједињених нација. Управо 24. октобра 1945. године ступила је на снагу Повеља УН, чији су принципи скоро осам деценија темељ међудржавних односа и међународног права.
Светска организација је позвана да настави да игра централну улогу у одржавању мира и безбедности и садејству стабилном и постепеном расту. Истовремено, сматрамо важним за даље ефикасно функционисање УН да своју структуру прилагоди реалностима 21. века, ширећи заступљеност у Савету безбедности и другим кључним телима земаља Азије, Африке и Латинске Америке, укључујући и оне чије су лидери у овој просторији.
Реформа развојних институција УН и глобалних финансијских структура одавно је сазрела. Тежина земаља у развоју у глобалној економији драматично се променила током последњих деценија. Али то, посебно, није адекватно одражено у системима управљања Међународног монетарног фонда, Светске банке и других мултилатералних развојних банака.
Очеви оснивачи Уједињених нација видели су њену сврху у томе да буде центар за усаглашавање активности нација. Јер заједно и колективно можемо заиста одговорити на глобалне изазове и претње, решити проблеме као што су борба против тероризма, трговине дрогом, корупције, организованог криминала, укључујући криминалну употребу информационих технологија, и, наравно, обезбедити стабилан економски раст на добробит свеопштег развоја и просперитета.
Очигледно је да се следећи талас глобалног економског раста јавља управо у земљама светске већине. Стога је време да разговарамо о идеји стварања сопствене платформе за коришћење потенцијала наших растућих економија. Њен циљ је да повећа инвестиционе токове у земље БРИКС, Глобалног Југа и Истока и да се фокусира на улагање у велике инфраструктурне и технолошке пројекте.
Важно је изградити алтернативне, поуздане и ослобођене сваког диктата мултилатералне финансијске механизме, производно-логистичке ланце, успоставити размену технологија и напредних знања, развити и повећати пропусну моћ нових међународних транспортних коридора.
Русија, заједно са својим партнерима, ради на тако глобално значајним рутама као што су Север-Југ и Северни морски пут и позивамо све заинтересоване земље на сарадњу.
Као што знамо, клима заузима посебно место у тематици стабилног развоја. Логично је да међународна климатска агенда треба да буде усмерена на развијање практичних решења за проблем глобалног загревања. И овде је важно осигурати да земље на глобалном југу и истоку имају приступ финансирању и технологији и помоћи им да се прилагоде климатским променама.
Подвлачим: Русија настоји да на најактивнији начин учествује у глобалном климатском процесу. Наша земља је један од лидера по доприносу смањењу емисије гасова стаклене баште, а њен енергетски биланс је један од најзеленијих у свету. Удео еколошки чисте гасне, атомске и хидрогнерације у нашој земљи је 85 одсто. На руској територији је више од 20 одсто светских шума, које апсорбујући гасове стаклене баште помажу у успоравању глобалног загревања.
Русија такође даје озбиљан допринос обезбеђивању глобалне прехрамбене и енергетске безбедности. Само у прошлој години извезли смо преко 100 милиона тона пољопривредних производа, постали лидери у снабдевању житом и задржали лидерске позиције на тржишту енергије.
У оквиру БРИКС смо иницирали стварање берзе житарица. Надамо се да ће овакав механизам допринети успостављању транспарентног и отпорног на спољне ризике режима трговине пољопривредним производима, како између учесника удружења, тако и са осталим нашим партнерима.
Да резимирам, желео бих још једном нагласим да је Русија, као и све државе БРИКС, отворена за сарадњу са земљама Глобалног Југа и Истока на промовисању инклузивног и стабилног развоја у циљу изградње бољег света. Света у коме ће се водити рачуна о мишљењу и интересима сваког народа, поштовати њихово право на суверени развој и сопствени идентитет и бити призната апсолутна вредност свих култура, традиција и религија, без изузетка.
Надам се да ће данашња дискусија бити конструктивна и темељна и да ће допринети решавању актуелних регионалних и глобалних питања.
Хвала вам на пажњи. Са задовољством дајем реч Председнику Народне Републике Кине, господину Си Ђинпингу.
Изволите.
Учесници пленарне седнице XVI самита БРИКС у формату „аутрич” / „БРИКС плус”
Мауро Луис Иекер ВИЕИРА – министар иностраних послова Федеративне Републике Бразил
СИ Ђинпинг – председник Народне Републике Кине
Абделфатах Сиси – председник Арапске Републике Египат
АБИЈ АХМЕД – премијер Федеративне Демократске Републике Етиопије
Субраманиам ЏАЈШАНКАР – министар спољних послова Републике Индије
Масуд ПЕЗЕШКИЈАН – председник Исламске Републике Иран
Фејсал Бин Фархан АЛ САУД – министар спољних послова Краљевине Саудијске Арабије
Сирил Матамела РАМАФОЗА – председник Јужноафричке Републике
Абдулах Бин Зајед АЛ НАХЈАН – заменик премијера, министар спољних послова Уједињених Арапских Емирата
Шефови делегација позваних држава:
ПАШИЊАН Никол Вовајевич – премијер Републике Јерменије
АЛИЈЕВ Иљхам Хејдарович – председник Републике Азербејџан
Абдулатиф Бин Рашед АЗ-ЗАЈАНИ – министар иностраних послова Краљевине Бахреин
Мохаммад Џашим УДИН – први заменик министра иностраних послова Народне Републике Бангладеш
ЛУКАШЕНКО Александар Григоријевич – председник Републике Белорусије
Луис Алберто АРСЕ КАТАКОРА – председник Вишенационалне Државе Боливије
Денис САСУ-НГЕСО – председник Републике Конго
Бруно РОДРИГЕЗ ПАРИЉА – министар спољних послова Републике Кубе
СУГИОНО – министар иностраних послова Републике Индонезије
ТОКАЕВ Касим-Жомарт Кемелевич – председник Републике Казахстан
ЖАПАРОВ Садир Нургожојевич – председник Киргиске Републике
Тхонглоун СИСУЛИТ – председник Лаоске Народне Демократске Републике
Рафизи РАМЛИ – министар економије Малезије
Мохамед Улд Шеих ЕЛ-ГАЗУАНИ – председник Исламске Републике Мауританије
Гомбожавин ЗАНДАНШАТАР – шеф администрације председника Монголије
Валдрак Лудвинг ЏЕНТСКЕ ВИТАКЕР – министар иностраних послова Републике Никарагве
Махмуд АБАС – председник државе Палестине
Александар ВУЛИН – потпредседник Владе Републике Србије
Аруни ВИЏЕВАРДАНЕ – први заменик министра иностраних послова Демократске Социјалистичке Републике Шри Ланке
Емомали РАХМОН – председник Републике Таџикистан
Марит САНГИАМПХОНГ – министар спољних послова Краљевине Тајланд
Реџеп Тајип ЕРДОГАН – председник Републике Турске
БЕРДИМУХАМЕДОВ Сердар Гурбангулијевич – председник Туркменистана
МИРЗИЈОЈЕВ Шавкат Миромонович – председник Републике Узбекистан
Николас МАДУРО МОРОС – председник Боливарске Републике Венецуеле
ФАМ Мин Тин – премијер Владе Социјалистичке Републике Вијетнам
Шефови делегација међународних организација:
Антонио ГУТЕРЕШ – генерални секретар Уједињених нација
ЛЕБЕДЕВ Сергеј Николајевич – генерални секретар Заједнице независних држава
САГИНТАЈЕВ Бакитжан Абдирович – председник Колегијума Евроазијске економске комисије
Дилма Вана РУСЕФ – председница Нове развојне банке
ЧАНГ МИНГ – генерални секретар Шангајске организације за сарадњу
МЕЗЕНЦЕВ Дмитриј Фјодорович – државни секретар Савезне државе Русије и Белорусије
[ВЛАДА РС]