Војни аналитичари и експерти из домена наоружања сагласни су да не виде важност набавке руских борених оклопних возила и тенкова, иако већина не негира важност набавке мигова, док се веома мали број бави питањем набавке озбиљнијих и сврсисходних одбрамбених система типа С 300

Иако је извесно да ће други овогодишњи аранжман са Русијом бити десетоструко већи од првог који је подсећамо износио 25 милиона евра за помпезно најављену “историјску “ набавку хеликоптера и такође “драматично“ повећање борбене готовости.

Ограничење у виду актуелних санкција на куповину и прозводњу ПВО система које дежурни режимски аналитичар и скупштински посланик СНС Лазански назива “финим“ а које заправо представљају грубо кршење тј. одсуство суверенитета сваке врсте и диктат окупационих снага НАТО који прећуткују све владе након 5. октобра, а које је оставило Србију без адекватне одбране и са великим наметима да одржава секторе који не доприносе очувању суштинског територијалног суверенитета и развија одбрамбене системе у складу са изазовима 21 века.

Незадовољство неуспехом или боље речено саботажом набавке перспективних и ефикасних система у земљи која је окружена НАТО члановима и кандидатима покушава да се компензује за сада неизвесном али дугонајављиваном куповином ракетног система “Бук“, иако је извесно да се одустало од такође најављене набавке најмодернијих ракета типа “Краснопољ“ и топова калибра 30мм из наводне листе Вучићевих жеља – типа 2A42, као и прекопотребних радарских система, будући да тренутно купујемо увелико застареле словеначке радаре.

Премијер и министар војни дакле покушавају да одвуку пажњу од очигледне неспособности новонабављених система да изађу са изазовима у постпуности изоловане и делимично окупитане територије са свим пратећим финансијским потешкоћама у војсци, набавком система који ће уколико их добијемо упола цене премашити већ потрошену цифру од око 200 милиона евра без стварне исплативости као реалног одбранбеног фактора.

Овакав расипнички потез земље која притом прима и купује оружје које увелико проглашено неперспективним и застарелим и као такво искључено из употребе српске војке неколико година уназад, као и чињенице да упркос томе идаље поседујемо значајан број извиђачких борбених возила и тенкова, који се налазе на списку вишкова и од којих су многи модернији и супериорнији над руским поклоном, представљају најбруталније штеточинско и ненаменско трошење средстава од Ђиласовог моста на Ади за који смо могли да купимо 15 мигова, два половна или једнан нови “Бук“.

Оно што јавост мора да зна да је то да Русија поклања оно што има, односно у чему сама не оскудева или некористи, а Србија купује шта сме, и шта јој кажу да сме. Политичка и војна реалност ипак не диктирају политичке одлуке да се оваква оружја престављају суперирна због брзине мета које могу да прате, као и количине, односно залихе муниције која се набавља и купује супротно реалним потребама војске за успешно обављање задатака одбране целокупне државне територије и наших грађана.

Упркос поузданости и релативној делотворности ПВО система “Бук“ због свог малог домета и куповини најмодернијих ракета за нове мигове, поставља се питање да иако ова оружја нема нико на Балкану, са лакоћом могу да их набаве, будући да САД и НАТО поседују овај врхунац руске ракетног наоружања типа ваздух – ваздух.

Државни врх Србије истиче важност набавке 6 мигова 29 који чекају модернизацију у Белорусији, заборављајући да у говорима о потребама за чување српског неба помену да Србија активно учествује у патролама над другим територијама у региону, али и да претендује да услед неспособности дојучерашњих југословенских република преузме њихове обавезе.

Конкретно ради се о Републици Српској и Црној Гори, које су услед недостатка оваквих летелица принуђене да повере своју безбедност  НАТО-у или Србији. Овакав потез се свакако може тумачити на неколико начина, али никако као акт државе чије је небо угрожено, већ државе која исту функцију обавља у подједнакој мери ван својих граница и у цивилном ваздухопловству.

Стога се овакав потез српске државе и конкретно премијера и његовог саучесника новопостављног министра Ђорђевића може тумачити само у оквиру испуњавања циљева и задата Србије као региналног опуномоћеника НАТО који на уштрб својих интереса издваја средства која на годишњем нивоу превазилазе нелегално отета средства пензионера и запослених у јавном сектору зарад овакве набавке и пријема непотребног поклона чије ће одржавање и ремонт у наредном такође представљати значајан издатак.

Оно око чега се сви слажу, осим неопходности куповине система С 300, односно интересовања за С 350Е “Витез“ и набавке нових хеликотетера, је набавка заиста модерних ловаца мигова 35 Д, и СУ-30 СМ коју је такође најавио прослављени “нестраначки“ експерт и аналитичар СНС Лазански уз такође повољан руски кредит, а од кога баш због како сам каже “меких“ санкција изгледа нема ништа, јер би то стварно представљало адекватну заштиту Србије и опасност по НАТО али и све земље западног Балкана.

Оружја за која се актуелни режим определио у најмању руку су неефикасна, а могу се посматрати и као штетна, како по одбрану, тако и по буџет војске, будући да по својим капацитетима односно намени и домету не испуњавају услове које захтева тренутна геополитичка односно војнобезбедносна ситуација у Србији.

По свој прилици она могу бити употребљена само за заштиту границе од миграната, које би ми очигледно треали да извиђамо док нелегално прелазе границу, док истовремено издвајамо десетине милиона динара и евра за неке најосновније елементе ових система и њихову модернизацију за релативно кратак животни рок.

Поређења ради, војска Србије пре неколико дана потврдила је донацију цивилног ваздухопловства Србије у виду хеликоптерске теретне дизалице носивости 300 кг типа СЛГ-300 вредности 35 милиона динара.

Да цела ствар буде смешнија, премијер и председник активно лобирају да се примопредаја мигова изврши уочи председничких избора, мада по речима Вучића није искључено да авиони стигну тек крајем следеће године, што ће представљати искључиво вољу Русије да учествује или саботира маркетиншки трик актуелног режима, односно спремност Путина да искаже подршку Николићу и Вучићу у случају одржавања стидљиво најављиваних парламентарних избора.

Одбијање Русија да поклони или по повољним условима кредитира куповину најмодернијих ракетних система и авиона представља крајњи израз неповерења Москве у “неутрални“ Београд, који и даље одбија да пружи имунитет руском дипломатском особљу у хуманитарном центру у Нишу, због чега није немогуће да евентуално дође до отказивања овог аранжмана уколико се према наводима медија на дугоочекиваном сусрету Медведева и Вучића односно Лаврова у Београду дође до поновног отварања тог питања без адекватног одговора, који ни Путин након прошле посете није успео да добије.

Оштре  реакције из региона показаће се погубнијим од неадекватне војне технике, нарочито земаља западног Балкана, чему треба захвалити пре свега премијеру, који је помпезним и тенденциозним изјавама без сумње створио плодно тле за трку у наоружању са нама непријатељским суседима, који за разлику од њега неће ни дуго чекати, нити правити овакве грешке при избору одговора у виду набавке истински супериорних система и опреме као одговор “новом и моћном“ српском оружју.

Реакција првенствено Хрватске биће предвидљива, набавка најновијих противоклопних ракетних система којима се могу лако неутралисати 60 поклоњених оклопњака, као и набавка истоветних ракета за такође недавно купљене и добијене хеликоптере и мигове.

Извесна је и набавка неког од ПВО система НАТО, са којим алинса не оскудева, али и офанзивних артиљеријских система високе прецизности типа “АМРААМ“ и “НАСАМС“ који ће заиста представљати драматично повећање борбене готовости, чиме ће у потпуности бити обесмишњена набавка са дискутабилним изузезетком на два хеликоптера и 6 мигова.

Прочитајте још: НОВИ ХИТ НА ИНТЕРНЕТУ: Вулин и Лавров се уписали у спомен књигу црвеноармејцима – шкрабопис и краснопис! (ФОТО)

Извор: Националист