Председник Владимир Путин је у мисији да Русију ослободи зависности од страних проозвођача хране и модернизује млечну индустрију, у којој се на појединим фармама млеко још музе ручно. Да би то постигао, добија помоћ из Европе, пише Блумберг.
Пет година након што је западни ембарго Русију лишио холандске гауде и италијанског пармезана, руске компаније довозе хиљаде црно-белих холштајна преко границе до најмодернијих штала. Русија је сада највећи увозник крава из Европске уније.
То је део амбициозног плана владе да трансформише Русију из највећег увозника млека у самоодрживост у року од осам година. Дугорочно, Русија је поставила свој циљ када је продаја млека у питању: извоз у Кину, пре свега, али и и друге азијске земље попут Кореје, Вијетнама, Индонезије, арапских земаља и неких афричких земаља.
Да ли је то достижно или не, остаје да се види, али Русија сада додатно улаже у пољопривредну индустрију кроз систем државних субвенција, снижених кредита и рабата на фармама. Производња перади и свињетине је довољна услед владиних програма финансирања и доминације у глобалној индустрији пшенице.
До сада је Русија од ЕУ купила 45.000 јуница у вредности од око 100 милиона евра (110 милиона долара), према царинским подацима. Вероватно ће и у 2019. бити највећи увозник другу годину заредом. Те цифре су дупло више од 2016.
Пошто је Русија забранила увоз европске хране у знак одмазде због санкција после анексије Крима 2014. године, млечна индустрија је привукла више од 200 милијарди рубаља (3,1 милијарду долара) улагања, процене су Националне уније произвођача млека.
„Милијардер челика и транспорта“ Владимир Лисин, четврти најбогатији тајкун Русије, такође је у септембру објавио да улази у млекарску индустрију. Планира да потроши чак 18 милијарди рубаља на изградњу фарми и фабрику за прераду.
Међутим, дуг је још пут до тачке када Путин може да тврди да му не треба страно млеко. Многи фармери споро усвајају модерну млечну инфраструктуру, а старије фарме совјетског доба изумиру, оцењује Блумберг.
Док су Европа и Сједињене Државе деценијама усавршавале генетику млечних крава како би производњу млека подигле на максимум, руско стадо није држало корак. Илустрације ради, скоро трећина млека у земљи потиче са домаћинстава са неколико крава у дворишту или компанија које користе застарелу технологију.
„Производња млека је један од сектора руске пољопривреде који захтева додатна улагања“, рекао је Артом Белов, генерални директор Синдиката млекара, додајући да овај сектор „има велики потенцијал за развој.“
