Наиме, речено је да Русија мора обуздавати Запад, јер када је Русија у 90-има де фацто одустала од политике обуздавања догодили су се напади на Србију, Ирак и Либију, кажу састављачи реферата.
- Пандемија коронавируса није помирила ни смирила односе међу водећим силама и државама, него је допринела јачању конкуренције у односима међу тим земљама који су ионако бременит проблемима и могу изазвати сукобе глобалних размера, казао је заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков у свом реферату “ Заштита мира, планете, слобода избора за све земље – нове идеје за спољну политику Русије“.
Рјабков је нагласио да пандемија Ковида-19 није довела до потребног зближавања, него управо обратно, појачала се могућност нових међународних сукоба, с учешћем великих сила, па чак и могућност сукоба међу глобалним силама. Сергеј Рјабков напомиње како није минула ни опасност од избијања нуклеарног рата. Русија је тако разрадила своју нову стратегију за време које долази након пандемије и најављује окупљање око себе свих „незападних“ земаља, а потом када та коалиција ојача креће и на привлачење западних земаља.
Рјабков сматра да ће последице короне, економски пад и рецесија проузроковати и довести до стварања новог светског поретка који долази након смене старог. Уверен је да долазе велике глобалне промене.
- Након пандемије, ојачаће борба великих сила за лидерство у свету, каже Рјабков и истиче да би Русија требало да заузме позицију „заштитника мира у свету“ и позиционира као јамац „суверенитета мањих држава“, односно да се државама не намећу разне асоцијације и путеви развоја који им не одговарају или их не желе, него да саме одлуче о свом развоју и свом суверенитету.
- Без било чијег хегемонизма, како каже Рјабков. Он Русију види као предводницу тих „незападних“ држава. У томе очиглено Русија види своју шансу као конкурента Западу у борби за доминацију, додуше преко поруке о самосталном избору развоја сваке поједине земље, односно – заштите политичких, културних, цивилизацијских разлика, суверенитета држава и самосталног избора свог развоја и политичког одабира.
Нова политика заштите мира требало би да се развија постепено, у перспективи за неких 10-15 година, како каже политолог Сергеј Караганов, један од аутора пројекта. Он сматра да ће Запад негативно реаговати на ове предлоге, што ће само придонети популаризацији пројекта у незападним државама. Русија ту, како каже Карганов за лист РБК, рачуна на:
арапске земље
чланице BRICS-а
чланице ASEAN-а,
Јапан, Јужну Кореју, Турску и Кину
Када се “коалиција за мир и Земљу”, створи и ојача, „може почети с привлачењем Западних земаља“.
Наиме, речено је да Русија мора обуздавати Запад, јер када је Русија у 90-има де фацто одустала од политике обуздавања догодили су се напади на Србију, Ирак и Либију, кажу састављачи реферата.
Зато треба потписати споразуме са САД-ом о смањењу стратешког офанзивног наоружања.
Трећа ставка нове руске стратегије је како каже Рјабков и борба за екологију и очување животне средине.
На том трагу је од недавно бивши премијер Русије, а сада потпредседник руског Већа безбедности Дмитриј Медведев. Он је рекао да ће након пандемије доћи до нове прерасподеле у света и да Русија предводи иницијативу великог самита шефова држава чланица УН-овог Савете безбедности.
-Такав је састанак неопходан, мишљења је Медведев.
Он је надаље казао како ће демократија, без сумње, опстати, али, по њему то ће бити демократија која је прошла кроз искушења и бреме пандемије.
Медведев је сигуран да ће свет након пандемије короне бити другачији и донети промене у нашим спознајама о демократији. Демократија по њему није „свето писмо“, нешто што је вечно и заувек дато.
- Нису то само класични канони, то је стални развој, каже Медведев и сматра да је пред политиколозима обиман посао да сагледају све последице пандемије на политички и друштвени живот. Он је уверен да ће требати доста времена да се свет врати на принципе активног глобализма.
Осим тога напоменуо је да сумња и у скори повратак Шхенгена, сматрајући да се доћи до даљњег затварања у националне границе.