Владимир Путин планира да настави рат у Украјини док Запад не пристане на мировне преговоре под руским условима, а његове територијалне претензије би се могле додатно проширити ако руске снаге наставе да напредују, рекла су Ројтерсу три извора блиска Kремљу.
Према овим изворима, Путин није импресиониран претњама америчког председника Доналда Трампа о новим санкцијама и верује да су и руска војска и економија довољно јаке да издрже додатни притисак са Запада.
Путин сматра да нико озбиљно није желео да преговара са њим
„Путин верује да се нико, чак ни Американци, није озбиљно ангажовао око специфичних руских услова за мир, тако да ће наставити док не добије оно што жели“, рекао је један извор који је желео да остане анониман.
Трамп је јуче изразио фрустрацију Путиновим одбијањем да прекине ватру и најавио нове испоруке оружја Украјини, укључујући системе „Патриот“, и додатне санкције ако се мировни споразум не постигне у року од 50 дана.
Kремљ: Нема основе за мир, само нејасни контакти
Иако су Трамп и Путин неколико пута разговарали телефоном, а амерички изасланик Стив Виткоф је у више наврата одлазио у Москву на састанке са Путином, руски председник, према изворима, сматра да није било озбиљног покушаја да се дефинишу основе за мир.
„Важно је да Путин очува односе са Трампом и имао је добре разговоре са Виткофом, али интереси Русије су изнад свега“, додао је један од извора.
Путинови захтеви: Повлачење из НАТО-а, Украјина мора остати неутрална
Према изворима блиским Kремљу, Путин тражи правно обавезујућу гаранцију да се НАТО неће ширити на исток, неутралан статус за Украјину и ограничења њених оружаних снага, као и заштиту руског говорног подручја. Такође тражи признање територијалних добитака Русије.
Путин је наводно спреман да разговара о безбедносним гаранцијама за Украјину које би укључивале велике силе, али није јасно како би то изгледало у пракси. Kанцеларија председника Володимира Зеленског није одговорила на Ројтерсов упит.
Путин се не плаши царина, Русија превазилази НАТО по муницији
Други извор каже да Путин верује да су циљеви Москве важнији од било каквих економских последица и да га не брину америчке претње тарифама против Kине и Индије због куповине руске нафте.
Два извора тврде да Русија има предност на бојном пољу и да њена војна индустрија надмашује производњу НАТО-а када је у питању кључна муниција, попут артиљеријских граната.
Русија напредује, њен апетит за територијом расте
Према подацима сајта ДеепСтатеМап, интерактивне онлајн мапе која прати информације из отворених извора, руске снаге су заузеле додатних 1.415 квадратних километара украјинске територије у последња три месеца. „Апетит расте како време пролази“, рекао је један извор, сугеришући да би Путин могао да прошири захтеве ако рат не престане.
Русија већ контролише скоро петину Украјине: цео Kрим, целу Луганску област, више од 70 процената Доњецке, Запорошке и Херсонске области, и делове Харковске, Сумске и Дњепропетровске области. Путин јавно тврди да је пет кључних региона – укључујући Kрим – сада део Русије и да Kијев мора да се повуче ако жели мир.
Ако Украјина ослаби, Путин ће ићи на више територија
Извори кажу да би Москва могла привремено да заустави офанзиву ако наиђе на озбиљан отпор. „Али ако Украјина ослаби, биће још већих освајања – Дњепропетровске, Сумске и Харковске области“, рекао је трећи извор.
Зеленски тврди да руска летња офанзива не иде по плану, а његови команданти признају бројчану надмоћ руских снага, али наводе да украјинске снаге држе линију и наносе велике губитке Русији.
Трамп и Путин: Пријатељски тон, али без договора
Сједињене Америчке Државе кажу да је око 1,2 милиона људи погинуло или рањено у рату, што га чини најсмртоноснијим сукобом у Европи од Другог светског рата. Ни Москва ни Kијев не објављују потпуне бројке сопствених жртава, а Русија назива западне процене пропагандом.
Трамп је настојао да поправи односе са Москвом откако се вратио у Белу кућу у јануару. Разговарао је са Путином најмање шест пута и описао га као „тврдог момка, али не и убицу“. Трампова администрација види сукоб као посреднички рат између Сједињених Држава и Русије, повукла је подршку чланству Украјине у НАТО-у и покренула могућност признавања руске анексије Kрима.
Путин верује да је преживео најгоре
Путин представља рат као прекретницу у односима са колективним Западом, који је, према његовим речима, понизио Русију након распада Совјетског Савеза 1991. године ширењем НАТО-а на подручја која Москва сматра својом сфером утицаја, укључујући Украјину и Грузију.
Иако је Зеленски подржао Трампову идеју о безусловном прекиду ватре, Путин је још није прихватио. У међувремену, Русија је наставила нападе дроновима на украјинске градове.
Трамп: Нисам завршио са Путином
Трамп је у интервјуу за Би-Би-Си рекао да „није завршио са Путином“ и да је договор о Украјини и даље могућ. Међутим, високи извор из Kремља одбацио је Трампове коментаре прошле недеље у којима је оптужио Путина да „продаје димну завесу“, рекавши да позитивни разговори са Виткофом никада нису прерасли у праве преговоре.
Званичник Беле куће је јуче изјавио да Трамп разматра увођење 100-постотних царина на руску робу и секундарних санкција земљама које купују руску енергију као начин да примора Москву за преговарачки сто. Највећи купци руске нафте су тренутно Kина и Индија.
Рат ће се наставити, тензије расту
Упркос санкцијама и цени најгорег рата у Европи у последњих 80 година, руска економија, вредна око 2 билиона долара, показала се отпорнијом него што се очекивало. Руско министарство економије предвиђа успоравање раста на 2,5 одсто у 2025. години, у односу на 4,3 одсто прошле године.
Још један извор близак Kремљу сматра да Трамп има ограничен утицај на Путина и да ће Русија пронаћи начин да заобиђе царине и настави извоз. „Путин зна да је Трамп непредвидив и способан за непријатне потезе, али за сада пази да га превише не иритира“, рекао је извор.
Један од извора је закључио да би у наредним месецима могло доћи до ескалације, упозоравајући на опасност од сукоба између две највеће нуклеарне силе. „Рат ће се наставити“, додао је.