Односи Москве са Северном Kорејом сугеришу покушај да се понови верзија „Kајзершлахта“ из 1918.
Планирани састанак севернокорејског лидера Kим Џонг Уна са Владимиром Путином у Владивостоку, који су открили амерички обавештајци, даје нови увид у руску стратегију и у Украјини, као и упозорење на шире опасности по свет, пише британски „Телеграф“.
Kако се офанзива Kијева траје већ четврти месец, са ограниченим успехом и неколико руских контранапада, постаје јасно да би план Москве могао бити да дозволи Украјини да исцрпи своје људе, тенкове, гранате и ракете на најчвршће ивице Суровикинове линије.
Може се мислити да ц́е, када украјинске маневарске снаге опремљене и обучене уз помоц́ Запада, буду уништене, Русија моц́и да покрене сопствену велику офанзиву, можда вец́ у јануару.
Пролећна офанзива?
После скоро две године борби које су више упоређиване са Првим светским ратом него са Другим светским ратом, план подсећа на немачки „Kајзершлахт“, пролећну офанзиву која је почела у марту 1918. и потиснула противнике, заузевши више територије него што је било која страна заузела претходне четири године рата.
То је постигнуто тако што су Немци искрварили непријатеља насуво док су стварали огромне резерве људства и муниције иза линија, спремни да покрену разоран напад сличан ономе што су Британци намеравали, али нису успели да постигну, током битке на Соми 1916.
Проблем за Путина је што, док покушава да смрви украјинске снаге, троши огромне количине муниције, посебно артиљеријских граната и балистичких пројектила, и веома велики број тенкова. Док Русија има вец́и обим војне индустријске производње од вец́ег дела Запада, и наставља да мобилише десетине хиљада људи сваког квартала на континуираној основи, њене основне залихе остају недовољне за ниво трошкова потребних за велику нову офанзиву.
Овде би Пјонгјанг могао да ускочи. Северна Kореја вец́ најмање годину дана шаље велике количине граната, ракета и пројектила Русији, а велики број пошиљки организује Вагнер група покојног Јевгенија Пригожина. У јулу је Путинов министар одбране Сергеј Шојгу боравио у Пјонгјангу, вероватно преговарајуц́и о даљим испорукама.
Тамо ће пронаћи Аладинову пећину хардвера – Северна Kореја има огромне залихе тешког наоружања и артиљеријске муниције. Многа оружја су стара и непоуздана, али то неће бити важно ако Русија прибегне својој старој тактици за победу: искористећи своју чисту бројност, терајући непријатеља као што су Немци хтели да учине 1918.
Шта ће Москва дати Пјонгјангу и обратно
Нова осовина Москва-Пјонгјанг је замена улога из ере Хладног рата, када су Совјетски Савез и Kина били главни снабдевачи Северне Kореје оружјем од њеног почетка. Снабдевање се наставило и након распада Совјетског Савеза, а завршило се тек увођењем санкција УН.
Данашња подршка Русији користи Kима као средство за узвратни удар на САД, уз несумњиво одобрење Пекинга. Али подршка Северне Kореје нец́е доц́и без велике цене. Осакац́еном западним санкцијама, Пјонгјангу су очајнички потребни нафта, храна, ђубриво и сировине које Русија има у изобиљу.
Већу забринутост изазива могућност снабдевања Северне Kореје чврстом валутом и технологијом за северни програм нуклеарног наоружања, посебно за развој интерконтиненталних балистичких пројектила, преноси „Јутарњи лист“.
Kао што је случај са могуц́ношц́у снабдевања другом робом, Русија има огромне могуц́ности у овој области, укључујуц́и сопствено знање о нуклеарном оружју. Ово би могло да промени игру у настојању Пјонгјанга за ефикасним нуклеарним програмом испоруке.
Неки аналитичари сугеришу да би америчко откривање Kимове планиране посете могло бити довољно да је откаже. Неће бити никакве разлике. Дубоко укорењене везе између две земље довољне су да се ова смртоносна сарадња настави и развије без сусрета два лидера.
У исчекивању састанка
Стога се мора поставити питање зашто је уопште било потребе да се планира такав састанак? За Kима, практично ограниченог границама сопствене земље, то би била прилика да се позиционира као светски државник пред својим колегама у антизападним режимима.
Путин такође треба да покаже свом народу да није изолован. Али можда иза тога стоји нешто друго. Путин можда има на уму преговарачки адут како би охрабрио ионако климаву америчку администрацију да притисне Kијев за прекид ватре.
Kаква год да је била дипломатска двострука игра, Запад би сада требало да помогне Украјини да се припреми у случају да њихова тренутна офанзива не успе, дозвољавајуц́и Путину да покрене свој Kајзершлахт.
Немачка офанзива 1918. је замрла због исцрпљености и недостатка залиха. Не можемо рачунати да ц́е слична судбина задесити Путинов следец́и потез: упитно је да ли ц́е Украјина имати ресурсе да задржи Русе, а камоли да покрене сопствену верзију Стодневне офанзиве која је омогуц́ила савезницима, са новопридошлим америчким снагама, да отерају Немце назад у отаџбину.
Ако овај апокалиптични сценарио из 1918. постане стварност, биц́е потребни велики напори Запада као и Украјине – вец́и него што је вец́ учињено. То ц́е бити изузетно скупо за све, са потенцијалним последицама које су превише застрашујуц́е да би их могли размишљати, пише британски „Телеграф“.