Руски председник Владимир Путин жели да оживи производњу пилетине која је прехрањивала Русе у доба комунизма и на тај начин осигура Русију у случају да Запад, конкретно САД, уведу и санкције на извоз хране у Русију, објавио је амерички Блумберг.
– После низа неуспеха који су били изазвани и мистериозним избијањем птичијег грипа, па уништавањем 200.000 пилића прошле године, руски погони су коначно спремни за пробе – рекао је Владимир Фишин, председик руске Уније узгајивача живине.
Циљ враћања совјетског суперпилета на руске фарме је да се на време спречи несташица јаја и меса, који би, у случају продубљених санкција, у Русију били главни извор протеина у исхрани становништва. Фишин (78) је, иначе, био члан специјалног тима стручњака који је помогао СССР-у да у производњи хране одржи корак са Западом. Током деведесетих производњу меса довели су до рекордног нивоа. Међутим, Совјетски Савез се распао, финансирање узгоја је престало, а на тржишту су почеле да доминирају компаније са Запада које су својом напреднијом технологијом довеле руску индустрију перади и јаја на руб егзистенције.
Кремљ, међутим, није забринут само због живине. Домаћи узгајивачи и произвођачи говедине, свињетине и кромпира, па чак и и шећерне репе, такође зависе од инпута из САД и Европе. Зато је влада већ дала зелено светло за план за резервну производњу кромпира, а исто то се спрема И на плану производње шећерне репе. Циљ је да се што више надомести штета и од руских контрасанкција уведених на пољопривредне производе из ЕУ, што је приморало домаће фарме да науче да израђују неке за Русију нетипичне брендове, попут пармезана или пршуте.
Подсетимо, руски председник Владимир Путин продужио је летос забрану увоза хране са Запада за још 18 месеци, после одлуке ЕУ да продужи санкције Русији због Украјине. Продужена забрана трајаће до 31. децембра 2019. године. Пре тога, САД и ЕУ су Русији увеле неколико рунди санкција да би казниле Москву због припајања Крима и подршке побуњеницима на истоку Украјине. Укидање санкција је условљено напретком у примени мировног споразума за Украјину из 2015. године. Русија тврди да се споразум не примењује кривицом Кијева. Санкције су нанеле штету руској економији, ограничавајући јој приступ глобалним финансијским тржиштима и спречавајући увоз важних технологија.
