Пандемија коронавируса током 2020. године донела је бројне проблеме и изазове најјачим играчима на светској политичкој сцени. Русија, на челу са Владимиром Путином, који је у години коју испраћамо прославио 20 година мандата на месту председника и премијера, није била изузетак. Велики број заражених који је представљао огроман притисак на привреду и здравствени систем, ставио је у погон руску памет, науку и медицину, што је резултирало рекордно брзим проналаском вакцине портив ковида под називом „Спутњик В“.
Свака епидемија има своју политичке и социјалне последице, а производња руске вакцине, која је прва регистрована у свету, најјзначајнији је међународни успех који је Русија постигла у протеклих неколико година. Научници и институти „евроазијског дива“ претекли су своје колеге из најбогатијих западних земаља попут САД и Велике Британије, који су добили велику финансијску потпору за свој рад.
Председник Русије Владимир Путин је на својој редовној годишњој конференцији за штампу, која је одржана 17. децембра, изразио одушевљење због резултата који су постигнути и том приликом навео да вакцина „Спутњик В“ достиже ефикасност од 95 одсто у уништавању вируса.
- Русија је прва земља у свету која је изумела и почела да производу вакцину. И имамо добру вакцину, сигурну и ефикасну – 95 и више процената, а стручњаци кажу да је ниво њене заштите достиже 96-97 процената – рекао је Путин и подвукао да се у том моменту руски здравствени систем показао ефикаснијим од других земаља.
Дугогодишњем лидеру Руске федерације ово је најзначајнији догађај, поклон у години када се обележава његова дводеценијска успешна владавина, током које се показало да земљу води у добром правцу.
Међународне турбуленције
Сирија
На спољнополитичком плану Русија се током протекле године суочила са проблемима који тињају већ дуги низ година, али су у међувремену искрсли и неки нови, у њеном непосредној близни. Пре свега ту се мисли на покушај прозападне опозиције у Белорусији да са власти свргне Александра Лукашенка и рат у Нагорно-Kарабаху.
Сукоб између Русије и Турске наставио се и ове године у сиријској покрајни Идлиб, једној од провинција у којој снаге лојалне председнику Башару Ал Асаду немају потпуну контролу. Насупрот Асада кога подржава Русија, турске војне снаге своју помоћ пружају опозицији. Војници обе земље имају своје војне снаге у покрајни, па иако нема директног оружаног сукоба између њих, борци које подржава једна или друга страна су у сталним ватреним обрачунима.
Још током протекле године Русија је у Сирији оставирла свој циљ. Башар Ал Асад је остао на челу државе и сада у овој стратешкој важној земљи имају свог савезника који им је потпуно одан јер његова политичка судбина зависи од руских војника који су присутни на терену. Стога, аналитичари процењују да нема разлога да се руска војска додатно ангажује и непотребно улази у сукобе са супротном страном. Војно присуство и заједничке патроле са турском армијом су сасвим довољне да се ситуација држи под контролом.
Белорусија
У Беолорусији, земљи која дели границу са Русијом, 9. августа су одржани председнички избори на којима је Александар Лукашенко, који државом влада већ 26 година однео убедљиву победу. Чланице Европске уније и друге земље са Запада, одмах су након објављивања резултата, већ исте вечери изборе прогласили нелегалним и нелегитимним јер, према њиховом виђењу, нису одржани у фер и демократским условима.
Присталице опозције, које су и пре изборне кампање протестовали широм Белорусије против Лукашенка, масовно се окупљају у Минску. Војска излази на улице и блокира све најважније тачке у граду и долази до сукоба са демонстрантима. Током наредних шест недеља одржавају се маршеви, демонстрације и штрајкови у највећим градовима Белорусије. Протести су били облежени насиљем и жестоким сукобом учесника у њима и полиције. Масовна окупљања трајала су све до 23. септембра када је на изненадној церемонији Лукашенко инаугурисан за председника. Након тога масовност протеста је постепено опадала.
- септембра ове године Лукашенко се, одбачен од Запада, сусрео у Сочију са Владимиром Путином. На састанку је договорено одобрење руског кредита Белорусији у висини од 1,5 милијарди евра, што су аналитичари протумачили као потез којим је Путин ставио под потпуну контролу Лукашенка.
Познавоци дипломатских протокола који се баве и говором тела, након сусрета су истицали да поза у којој су седели Лукашенко и Путин јасно говори о томе ко командује у њиховом међусобном односу. Аналитичари даље додају да је овим потезом Русија обезбедила политичко учешће у евентуалној транзцији власти након одласка Лукашенка који је сада постао сметња свим странама које имају интересе у овој земљи.
Нагорно-Kарабах
- септембра ујутру отпочела је азербејџанско-турска агресија у Нагорно-Kарабаху. Истовремено, представници Азербејџана и Јерменије су тврдили да је друга страна започела ратне операције. У Јеревану је одмах по избијању сукоба проглашена општа мобилизација, док је у Бакуу програлешно ратно стање и спроведена делимична мобилизација.
У наредних месец дана светски медији су извештавали о разарајућим ратним дејствима која су долазила са обе стране, при чему је, по оцени војних коментатора, Азербејџан уз Турску имао значајну војну предност. Ово се на крају сукоба испоставило као тачно јер је у мировним преговорима, у којима је посредовала Русија, Азербејџан задовољио своје циљеве и прогласио победу. Са друге стране, у Јеревану су након потписивања примирја отпочеле масовне демонстрације против премијера Никола Пашинијана од кога је захтевано да поднесе оставку због ратног пораза.
Пашинијан је на власт у Јерменији дошао после вишемесечних уличних демонстрација током 2018. године након којих је у парламенту изабран за премијера те земље.
Одмах по избору, Русија је почела да се дистанцира од Јерменије јер су сматрали да нови премијер гуши руски утицај и није у потпуности одан Москви. Због ових политичких размирица, стручњаци за међународну политику су оценили да је Владимир Путин намерно „пустио Јерменију низ воду“ и ускратио им неопходну војну помоћ како би Пашинијан напустио политичку сцену и Русија повратила контролу над Јерменијом.
У овим намерама председник Руске федерације је готово у потпуности успео јер су све гласнији позиви да Никол Пашинијан поднесе неопозиву оставку. Такође, мировним споразумом обезбеђено је присуство руске војске у подручју Нагорно-Kарабаха, која ће контролисати спровођене примирја. Размештање војних снага на подручју централне Азије круцијална је ствар за превласт у региону и ширење војног утицаја Русије.
Удар на економију
Током ове године Русија је претрпела велики удар на привреду што је довело до тога да број незапослених буде упетостручен.
Према оцени Дмитрија Медведева, бившег премијера који је поднео оставку почетком јанура, а сада заменик председника Савета безбедности Русије, тај удар је дошао из три правца: Пандемија коронавируса, пад цена нафте и смањена потражња за руском робом.
- Данас наша земља доживљава утицај три економска шока ођедном. Прво, пад цене нафте на светском тришту. То је главни шок, јер домац́а економија остаје зависна од извоза овог енергента – написао је Медведев у ауторском чланку за часопис „Русија у глобалној политици“.
Он такође додаје да је током историје Русија успешно превазилазила овакву врсту кризе те очекује стабилизацију економских прилика током наредне године.
Ствари по привреду у овом тренутку не стоје баш најбоље. Финансијска зависност од извоза енергената прети да дестабилизује ионако крхку економску ситуацију. Стога треба очекивати да ће наредне године главни фокус бити на унапређењу производње и расту извоза робе произведене у Русији. С обзиром на то да су 2020. године руски научници први произвели вакцину против ковида, у Москви имају разлога за оптимизам да ће и производи широке потрошње бити озбиљан такмичар на светском тржишту.