На обронцима Кучајских планина на истоку Србије, на око 600 метара надморске висине, у засеоку Бељевина села Злот, у живописним зеленим пејзажима сместило се пољопривредно газдинство Тобић
Газдинство је пре око четири године основао Милутин са својом супругом Драганом. У време када сви са села хрле у велике градове и у иностранство, Тобићи су решили да оду у нетакнуту природу и живе у хармонији са њом. Овај млади брачни пар реновирао је старо породично имање Тобића и из главног града преселио се у, како кажу, овај мали рај у срцу природе. 
До пре пар година, ово пољопривредно газдинство красили су велелепни предели шума и ливада са ситном и крупнијом дивљачи, а од пре три године овде су се „доселиле“ и пчеле и све већи број оваца. Ови млади пољопривредници почели су са пет, а сада имају 20 кошница уматичених пчела које праве изврстан органски мед. Сами Тобићи кажу да не знају који мед је у питању док га не изврцају, јер је цело имање покривено пребогатом флором. На ливадама имају преко 120 различитих биљних врста – ту су воћњаци и купињаци, леска, багрем, липа, храст и много другог дрвећа које меди. 
Пре годину дана на газдинство су стигле и прве овце. Газда Милутин се одлучио за сврљишку праменку – каже, то је овца која највише личи на овце које је чувао његов прадеда Милан, који му је и усадио љубав према овој питомој и племенитој животињи. Почели су са петнаест, а за сада имају око осамдесет уматичених оваца и око двадесет јагањаца. Истичу да захваљујући подршци и помоћи Града Бора и Министарства пољопривреде у виду бесповратних кредита за младе пољопривреднике у руралним подручјима данас вредно раде и уживају у овим благодетима. 
Милутин са супругом Драганом одржава целокупно газдинство, а помажу им само четири пса – три шарпланинца који су чувари стада и домаћинства и један весели немачки ловни теријер. Кажу да највише посла имају око оваца и спремања хране за њих, али то им не пада тешко јер им је награда сваки нови живот у стаду. Јагањце продају као приплодни материјал, мањи део је на продају за кланице, а чим јагањци престану са сисањем, ту су млеко, пуномасни бели и димљени овчији сир, а Драгана обећава да ће почети да прави и кајмак. 
Домаћини ће радо угостити сваког путника намирника кога пут нанесе у ово мало парче раја у источној Србији, да се окрепи хладном изворском водом, чистим ваздухом, органском храном и велелепним погледом на околне планинске венце.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама: