Телевизија Нова С недавно је у емисији „Пробуди се“ дала простор Вукашину Милићевићу да као наводни „теолог“ коментарише студентске протесте који су се десили на сам Васкрс, најважнији хришћански празник. Милићевић је том приликом изјавио да студенти „нису у греху“ и да су њихови поступци „потпуно у складу са хришћанским принципима“, јер се, како је рекао, „Васкрс слави као празник непоколебљивости и борбе против неправде, насиља и корупције“.
Иако је Милићевић говорио као морални и духовни ауторитет, Нова С је потпуно прећутала кључне информације из његове биографије чињенице које су од пресудног значаја за јавност.
Наиме, Вукашин Милићевић није активни теолог Српске православне цркве. Он је бивши свештеник, рашчињен и уклоњен са свих црквених и академских функција. Патријарх Иринеј га је 2020. године суспендовао након што је без дозволе наступао у медијима и јавно критиковао СПЦ, нарочито током пандемије ковида 19, када је довео у питање начин вршења причешћа. Убрзо након тога, Милићевић је остао без катедре на Православном богословском факултету, где је радио као доцент.
То, међутим, није све. Вукашин Милићевић је познат по блиској сарадњи са Динком Грухонјићем, контроверзним универзитетским професором и јавним делатником који је више пута изазвао бурне реакције у јавности због својих изјава о националним темама. Њих двојица заједно су учествовали на више јавних трибина и панела који се тематски ослањају на критику Српске православне цркве и српског идентитета у ширем политичком и друштвеном контексту. Њихова сарадња јасно показује да Милићевић више делује као политички активиста, него као веродостојан представник било каквог духовног учења.
Ипак, упркос свему томе, Нова С га у својој емисији представља као релевантног саговорника по питању тога да ли су студентски протести на Васкрс грех или нису. Такво представљање јавности је не само селективно, већ и манипулативно. Јавности се даје половична информација, док се кључни део његове прошлости – рашчињење, сукоб са црквом и политичко деловање – у потпуности изоставља.
У времену све дубљег неповерења у институције, од медија се очекује барем минимум објективности и професионализма. Дати реч некоме кога је његова црква чију доктрину сада коментарише, јасно и јавно одбацила, без да се то уопште помене, не може се назвати ничим другим до свесним замагљивањем истине.
Васкрс није, како рече Милићевић, „симпатичан пролећни празник који се своди на фарбање јаја“, али управо овакво злоупотребљавање празника за политичке поруке чини га баналним и јефтиним. Студенти имају право на протест. Али јавност има право да зна ко им тумачи духовне поруке и какви су његови стварни мотиви.