Одлазак у прошлост ДПС, партије Мила Ђукановића, после тридесет година владавине, како се очекује, релаксираће грађане Црне Горе да на предстојећем попису становништва, у пролеће идуће године, изађу и слободно искажу своје верско, национално и језичко осећање.
Минуле пописе обележиле су тензије, притисци, антисрпска хистерија режима Ђукановића, али чак и у таквом амбијенту, број Срба у Црној Гори енормно је почео да расте, па је 2011. године он био 28 одсто. Ако вратимо точак историје уназад, видећемо да су се 1909. чак 95 одсто становника изјашњавали као Срби, док, рецимо, информбировске 1948. тек 1,78 одсто.
- Резултати парламентарних избора у Црној Гори створили су нови друштвени амбијент за национално изјашњавање, јер су последња два пописа била трауматична за већи део становника, ако се узму у обзир притисци и уцене одлазећег режима. Годинама се вештачки градио тзв. црногорски идентитет, од језика до цркве на антисрпској матрици – каже, за „Новости“, универзитетски професор др Љиљана Вујадиновић.
Она објашњава да су „страх од немогућности запослења, страх за губитак радног места, страх да ћете бити проказани и да ћете бити третирани као грађани другог реда ако се изјасните као припадник српске националности“, креирани од стране доминантне партијске идеологије. На руководећим функцијама у државним институцијама готово да и нема оних који се изјашњавају као Срби.
Све се радило да на попису следеће године број Срба буде сведен на око десетак одсто.
Изгласавање Закона о слободи вероисповести крајем децембра прошле године, подсећа Вујадиновићева, у крајње недемократској атмосфери, у глуво доба ноћи, покренуо је већ позната дешавања и „урушило труд градитеља црногорског идентитета“.
- Надам се да ће у новим околностима национално изјашњавање бити слободно, без притисака и, изнад свега, без страха. Припадност нацији је објективна категорија, она нам је дата рођењем. Субјективна припадност је упитна, јер субјективно некад можете да се осећате добро, а некада лоше. Бити Србин није хендикеп – поручује професорка Вујадиновић.
Јован Маркуш, истакнути публицист, рођени Цетињанин, који је био председник општине у древној престоници, објашњава, за „Новости“:
- За разлику од данас, у време независне државе Kраљевине Црне Горе, наши преци су веома добро знали разлику појмова народност (националност), вера и држављанство (поданство), у шта се није тешко уверити када се погледају службена документа и уџбеници из тог времена. Иако формално мање школовани, наши преци у књажевини и краљевини Црној Гори су добро знали да разликују појмове и да им је неко рекао да нису Срби по народности (национално), а Црногорци територијално (као држављани), сматрали би га будалом. Нема разлога да и ми будемо различити од наших предака…
Намере одлазеће власти биле су потпуно јасне. Црна Гора је једина држава у Европи у којој „носећа“ нација нема натполовичну већину у сопственој земљи.
- Зато је требало православне Србе „претопити“ у Црногорце, да би ови постали натполовична већина, а посебно када им то не успева код Албанаца, муслимана, Бошњака и Хрвата – сматра Маркуш.
Маркуш подсећа да је од почетка последњег пописног процеса 2011. године „мирисало“ да се власт спрема да наштелује резултате пописа тамо где је најјефтиније и најсигурније – у државном заводу за статистику, Монстату.
- Током читавог пописног процеса Монстат је врло јасно сведочио да га не интересују европске норме и стандарди, те да се неће претерано трудити да ради свој посао. Монстат до самог краја није дао методолошко упутство како ће се категорисати поједини идентитетски искази, а да ствар буде гора, нису ни изашли са детаљним упутством за грађане о пописним нормама и њиховим правима. Након свега уследила је објава да ће резултати пописа бити објављени тек за годину дана! Kада су сабрани сви подаци, у Монстату је констатован број Срба од 32,4 одсто, а говорника српског језика близу 48 одсто – наводи Маркуш.
Било је јасно да такав резултат у потпуности обесмишљава дукљански пројекат настао референдумском пљачком.
Ипак, и та бројка је исправљена, па је као званични податак остало да је број Срба у Црној Гори на попису 2011. године – 28 одсто. Ако попис следеће године буде слободан и објективан, а промена власти наговештава да ће тако и бити, и број Срба у Црној Гори биће сигурно већи.
ПОРУKЕ ИЗ ЗЕМЉОПИСА
НА разне недоумице које оптерећују млађе генерације данас, одговор могу дати уџбеници из времена од пре једног века. У земљопису Kраљевине Црне Горе, који је имао четири издања (прво 1893, а последње 1911), између осталог, пише:
„У Црној Гори живе све сами и чисти Срби, који говоре српским језиком, а има их око 300.000. Већина су православне вере, а има нешто римокатоличке и мухамеданске вере, али треба знати да смо сви српског порекла и српске народности.
Црном Гором влада краљ Никола Први из славне српске породице Петровић-Његош… Осим Црне Горе има још српских земаља у којима живе наша браћа Срби. Неки су као ми слободни, а неки нису, него су под туђином. Сваки Србин у Црној Гри дужан је познати и љубити своју целокупну домовину – све српске земље у којима живе наша ослобођена и неослобођена браћа Срби.“