Након 2000. године Демократска странка и њене вође су темељно и систематски уништавали будућност Србије. У свим сферама друштвеног живота. А онда су ударили и на нас, преживеле борце који смо оставили своје породице, неки од нас тада млади војници, и кренули у одбрану отаџбине.
Сада када се са нашим именима и борачким статусима користе они који су нас издали и називали злочинцима, сада ти исти желе подршку наше ветеранске популације. Желе да разапињу шатре, баш као што су и нас некада.
Подсетићемо само на једну чињеницу. Да је Борис Тадић био иницијатор декларације о Сребреници у српском парламенту. Тадићева државна структура је тада стоички навијала да Србија буде осуђена за ратне злочине, истичући да је Србија одговорна због неделовања, односно неспречавања ратног злочина.
Да ли желимо да нас опет називају злочинцима? Да ли желимо да нас називају геноцидним народом. Ми смо часно бранили углед Републике Србије и нашег народа. Наши саборци су часно погинули, иако због никога другога, онда због њих морамо стати на пут жутом злу које покушава да се рехабилитује.
Рецимо не жутој дикатури. Рецимо не издајницима.
У славу Србије!
