Иако су набавке за потребе војске и развој нових система наоружања честа тема у медијима, некако је незапажено прошла премијера нових, и то домаћих, система противваздухопловне одбране.
Наиме, на недавном приказу способности Војске Србије „Слобода 2019“, представљени су ракетни системи МТУ-4М и систем за показивање циља и увезивање ракетног система „шило“ у батеријски систем ПВО, као и хибридни артиљеријско-ракетни систем ПАСАРС са први пут приказаним интегрисаним ракетама РЛН-ИЦ/170.
Реч је о средствима трупне ПВО чији је основни задатак заштита сопствених јединица током ратних дејстава.
- Увешћемо у употребу ново наоружање, уз увезивање система трупне ПВО: командног места, које на располагању има модернизовани радар „жирафа“, са сваким стрелцем лаког преносног ракетног система и сваким оруђем ПАСАРС-а – каже Милорадовић.
Информације које се са командног места прослеђују стрелцима лаких ракетних система или послузи ПАСАРС-а, као и опрема којом располажу, треба да им омогуће да се на време усмере у правцу из кога очекују налет непријатељских ваздухоплова, да их уоче на већим даљинама него до сада, помоћу термовизијских нишана, и изврше гађање. То ће практично извући максимум из преносних лаких ракетних система као што су “игла” или “шило”.
Војска Србије и даље располаже значајним количинама ових ракета, које стрелац испаљује са рамена, зато се и приступило поменутим развојним пројектима.
“Шило” је модернизовано тако што ће стрелац убудуће бити опремљен системом за показивање азимута и даљине до циља по подацима са командног места са којим је ракетни систем повезан дигиталним радијом. Реч је о опреми коју стрелац носи на себи, на леђима, а осим тога уграђени су термовизијска камера и електронски компас са бочне стране лансера ракете. Циљ се прати преко малог дисплеја који је причвршћен на шлем, испред левог ока стрелца. У случају потребе, стрелац ће моћи да изврши гађање на основни начин, нишанећи циљ десним оком преко механичког нишана.
- Оно што је најзначајније је то што ће „шило“ моћи да се ефикасно користи и за гађања ноћу, а то је до сада било скоро немогуће. Осим тога, стрелци ће због прецизно показаног правца циља моћи да смање сектор осматраног ваздушног простора, што ће у значајној мери да скрати време реакције система – објашњава Милорадовић.
Систем трупне ПВО МТУ-4М је оруђе са четири лансера ракета, интегрисан на домаће вишенаменско возило НТВ које по својим димензијама и карактеристикама одговара за смештај пратеће опреме, попут оне којом је опремљен војник који гађа „шилом“.
#BRDM2MS #SerbianArmy #БРДМ2МС #VS
— Tony (@Cyberspec1) September 26, 2019
Serbian Army taking their recently acquired BRDM-2MS (donation from Russia) out in the field for the first time. The vehicle features a new diesel engine, additional armour and a modern Fire-Control systemhttps://t.co/WmO6ow1dMj pic.twitter.com/WXi7NSuIHD
Стрелац се налази на платформи, на врху задњег дела возила, за својеврсним постољем, лансером на коме су по две ракете „стрела 2М“ и „шило“. За разлику од стрелца који носи „шило“ и поменуту опрему, његов положај је лагоднији – део опреме је у возилу, а део на лансеру опремљеним механичким изравњачима који олакшавају кретање по правцу и елевацији, а циљ прати на монитору испред њега.
Осим тога може имати опционо и ласерски даљиномер, а планира се и уградња ИФФ уређаја – идентификатора „свој-туђ“. И што је најважније, има већу ватрену моћ јер у кратком временском интервалу може да изврши гађање са четири ракете.
- Осим на возила НТВ, овај систем биће уграђен и на бродове Речне флотиле. Заправо, систем је првобитно и развијан за заштиту бродова – објашњава Милорадовић.
Хибридни артиљеријско-ракетни систем ПАСАРС је опремљен топом „бофорс“ калибра 40 милиметара и ракетама малог домета који се налазе на оклопљеном возилу. По речима саговорника, ово оруђе ће, у три верзије, бити опремљено са три врсте ракета – „шило“, РЛЦ-ИЦ и „мистрал 3“. У најсложенијој варијатни, аутоматизација ће бити на таквом нивоу да ће се гађање обављати из кабине возила, садашња купола са стелцем постаће практично даљински управљана борбена станица.
Претходна верзија ракете РЛН-ИЦ, којом су били наоружани ловци Војске Србије, имала је компоненте ракете Р-13 тима ваздух-ваздух. Још у време НАТо агресије обављени су први покупаји да се искористи као ракете земља-ваздух. Сада је та идеја спроведена, наравно на неупоредиво вишем нивоу, нова верзија ракете РЛН-ИЦ/170 има све електронске компоненте нове генерације.