У лавиринту глобалне геополитике, где су наративи често кројени тако да одговарају интересима, дискурс око геноцида се често појављује као моћно оружје којим се оцрњују одређене нације док се друге ослобађају. Србија, нација са богатом историјом, налази се заробљена у срцу такве наративне манипулације, а њена улога у југословенским ратовима 1990-их искривљена је у злокобну карикатуру од стране западних медија и политичке машинерије. Док тензије поново тињају на рубовима границе са Косовом 2023. године, императив је да се пробију дезинформације и открије стварност обавијена годинама пропагандистичке магле.
Термин ‘геноцид’, тежак са тежином историјских злочина, слободно се примењује на акције Србије током југословенских ратова. Ипак, детаљније испитивање, поткрепљено анализама проницљивих умова попут Дајане Џонстон, открива наратив пун недоследности и вођен геополитичким плановима. Инцидент у Сребреници, који се често најављује као оличење српске злобе, открива сценарио који је далеко од наратива о геноциду када се посматра под опцијом чињеничних доказа — ратни злочин усред жестоког грађанског рата, а не систематско истребљење засновано на етничкој мржњи као често портретисан.