Срби имају сасвим пристојну историју астрономских достигнућа. Стари Словени су од почетка били фасцинирани небеским тијелима, наравно неке су и славили, па се то забрањивало када је хришћанство постало доминантна религија. Доста астрономског знања је у Србији стигло из Римског царства, па је тако у Србији појавило и знање да је Земља округла, што видимо у Шестодневу из 1263. Развој српске астрономије, у суштини развој свега у Србији је нагло прекинут хаосом османских освајања. Међутим, у 18. вијеку је живио један од најзначајнијих Срба свих времена, Руђер Бошковић. Бошковић се бавио астрономијом, објавио је више радова на ту тему. Ми ћемо навести само неке:
De Mercurii novissimo infra Solem transitu (О најновијем транзиту Меркура преко Сунца)
De cometis (О кометама)
De lunae atmosphaera (О атмосфери Мјесеца)
De maculis solaribus (О Сунчевим мрљама)
Оно што је интересантно је да постоје јаке индикације да је Бошковић први израчунао орбиталне елементе Урана, иако се ту углавном данас приписују Пјеру Симону Лапласу. Астрономијом се у 18. вијеку код Срба није бавио само Бошковић. Јован Рајић је предавао астрономију од 1749-68, а у Сремским Карловцима астрономија се изучавала од 1798-1825. Интерес за астрономију је порастао и због питања календара. Срби нису прихватили грегоријански календар, али су појављивали они који су сматрали да јулијански календар треба реформисати. Интересантно је споменути један црногорски календар из 1835. Грлицу. У том календару налазимо саопштење о Халејевој комети. Астрономске садржаје налазимо у текстовима Павла Соларића (Ново гражданско землеописаније), Василије Булића (Земљеописаније), а астрономијом се бавио и епископ шабачки Гаврило Поповић који је 1850. издао књигу „Астрономија или наука о звездама“ позната још и као „Мала астрономија“. Астрономијом се аматерски бавио и писац нашег првог научно фантастичног романа Лазар Комарић. Извјесни Јован Чокор је у Карловцима направио и малу опсерваторију. У другој половини 19. вијека налазимо прве праве научне радове на тему астрономије. Прије свега ту се мисли на Ђорђа Станојевића који је у часопису Париске академије наука објављивао радове из физике Сунца и спектроскопије. Не смијемо занемарити биљешке Јосифа Панчића о Сокобањском метеориту. Велики допринос развоју српске астрономије дао је Милан Недељковић, оснивач и први управник Астрономске опсерваторије у Београду, основане 1887.
Извор: Историја Срба
