Поводом актуелних дешавања у Правој Црној Гори огласио се и Владислав Дајковић, који је смијењен са функције Генералног секретара и предсједника ОО Подгорица.
Реаговање Дајковића преносимо интегрално.
„Обавјештавам јавност да сам дана 14.10. смијењен са функције Генералног секретара и предсједника ОО Подгорица у Правој Црној Гори на недемократски начин, без права да се на органима партије макар поздравим са својим дојучерашњим колегама, а камоли да их упознам са својим ставом.
Чињеница да је као аргумент за смјену искоришћено „статутарно право“, ни у једној секунди не мијења импресију да је то учињено на бази самовоље појединца, те да се о мени дискутовало иза мојих леђа и то у моменту док сам био ван Црне Горе, што не приличи вриједностима праве Црне Горе.
Ипак, као неко ко доследно поштује програм и статут партије коју смо заједно основали, свакако да сам ову одлуку примио мирно, свјестан да својим партијским радом и залагањем нисам дао ни минималног повода за исту.
Иако је једним потезом оловке покушан да се обрише сав мој труд, рад, залагање, па и хапшења, суђења и пресуде од стране режима који су прожимали нашу борбу за слободну Црну Гору, из пијетета према свему што сам проживио са својим саборцима неколико претходних година, а поготово из поштовања према светињи каква је кумство, суздржаћу се било каквих острашћених коментара – поготово изношења правог разлога моје смјене – јер то не би приличило мом васпитању и достојанству, уз чврсто вјеровање да ће свако на крају пожњети оно што је посијао.
Са друге стране, наводни разлози за моју смјену наведени у контрадикторном саопштењу – у ком се позива на опозиционо јединство у тренутку док се смјењује први сарадник у странци – су логички и суштински неутемељени, а и надасве – неистинити. Наиме, саопштити да сам ја смијењен због „непремостивог губитка личног и професионалног повјерења“ би имало смисла да смо ја и онај који ме смјењује били у љубавној вези у неком лошем холивудском филму, па се растајемо због пресахле љубави.
С’ обзиром да овдје није ријеч о холивудском филму, а поготово не о вези, већ о раду у политичкој партији у којој се мјере резултати и доприноси, а не емоције, лако је закључити да се ради о искључиво личним, а не партијским или политичким разлозима, попут кршења статута, кршења програмских начела, издаје идеје, сарадње са владајућом партијом, нерада, или било ког другог смисленог разлога. Како ја то нисам урадио, јасно је да је тај својеврсни декрет вођен геслом – “Партија – то сам ја”.
Таквом самовољном и дубоко неправедном одлуком су, осим изазване конфузије и удара на јединство партије, априорно обесмишљени сви партијски органи, укључујући и Предсједништво и Главни одбор за које се испоставља да немају апсолутно никакве надлежности, осим гледалачке, слушалачке и у ријетким ситуацијама савјетодавне.
Дужан сам саопштити и да у пуном капацитету остајем на путу бескомпромисне борбе за неопходне политичке промјене у Црној Гори, које ће донијети напредак за све грађане, знајући да на том путу имам много сабораца са којим дијелим исте политичке и идеолошке вриједности.
Најзад, полазећи од тога да сам са апсолутно сваким чланом и симпатизером имао више него коректну, а у појединим случајевима и братску сарадњу уз искрене и часне намјере, захваљујем се свим пријатељима Праве Црне Горе са којима сам имао част и задовољство да са позиције Генералног секретара сарађујем у циљу утемељивања партије на политичкој мапи Црне Горе и њеног јачања, на шта сам веома поносан. Видимо се на истој страни улице.“, закључио је Дајковић.
