У Швајцарској ће се одржати референдум након којег би могла потпуно да се забрани употреба пестицида у пољопривреди.
Међутим, како пише Дојче веле, стручњаци упозоравају да је то заправо немогуће.
Жан-Дени Пероше беличастом течношћу пуни резервоар за прскање на свом трактору. Намерава да је распрши по свом винограду недалеко од Нојенбурга на северозападу Швајцарске. Хемија? Не, то је само разређено млеко.
Он се тако бори против паразита, јер не жели да употребљава хемијске препарате, чак ни плави камен. Уверен је да и то штети тлу па тражи алтернативу. Млеко је једна од њих.
Он и његова породица још од 2012. свој виноград обрађују потпуно „биодинамички“. То значи да не користе никакве пестициде, инсектициде, чак ни вештачко ђубриво. Сами производе компост, а коров требе машинама.
„Предност такве методе је да стварамо здравије. Ми не расипамо никакав отров“, хвали се Пероше. „Раније, са синтетичким средствима, увек сам имао осећај да не чиним добро ни људима ни околини.“
И вода је „затрована“
Пероше признаје да је такав начин пољопривреде много компликованији, али уверен је да сви пољопривредници уствари могу без хемијских средстава. Зато је он један од покретача иницијативе „За Швајцарску без синтетичких пестицида“. Уз слогане попут „За здравије тло, здравије јело и здравије људе“ у међувремену се скупило довољно присталица па је за 13. јун у Швајцарској заказан референдум о томе да се у тој земљи потпуно забране пестициди.
То већ дуже мучи Швајцарце.
Још 2019. велику прашину подигао је налаз швајцарског института за истраживање воде ЕАWАГ о остацима пестицида у подземним водама. Пре свега је проблем у фунгициду хлоротаноилу који је откривен у количинама које далеко прелазе законски дозвољене границе.
Стручњаци, додуше, умирују људе тврдећи да ни та концентрација неће угрозити њихово здравље, али грађани су постали осетљиви на тај проблем. Зато је хлоротаноил још почетком прошле године потпуно забрањен у Швајцарској, након што је и Европска унија поновно анализирала то средство и сврстала га у „потенцијално опасне за здравље“.
То откриће навело је Швајцарце на иницијативу да државну подршку добијају само они пољопривредници који не користе вештачка средства за заштиту биљака, а томе се затим прикључила и ова акција за потпуну забрану „хемије“.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Јесте ли свесни шта то значи?
Има међутим и великих противника тих иницијатива. Слоган им је јасан: они Швајцарце позивају на „Два пута НЕ екстремним аграрним иницијативама“. Kако се може и очекивати, њих подржавају и хемијски концерни попут Сингенте и Бајера, а и швајцарска влада изнела је своје мишљење и саветовала грађанима да на референдуму гласају против забране.
Против тих забрана је и мноштво удружења и грађана, јер сматрају да су претеране. Уосталом, то неће погодити само пољопривреднике, већ и грађане који само узгајају покоју саксију са цвећем. У великој невољи биће и Швајцарске железнице, јер једино „хемијом“ успевају да обуздају раст корова на шинама.
Сандра Хелфенштајн, представница Удружења швајцарских пољопривредника упозорава да би таква административна забрана имала озбиљних последица. Неминовно ће пасти домаћа производња, а воће и поврће ће стизати из увоза – где таквих забрана нема. То ће уједно значити да ће прехрамбене намирнице додатно поскупети, а Швајцарска је по ценама хране већ и данас застрашујуће скупа.
Штеточине и болести неће нестати због референдума
А ту је и начелна замерка таквој забрани…
„Сва та хемијска средства се користе, јер постоје биљне болести и штеточине. То неће ођедном нестати само зато што ми више не желимо да користимо средства против њих“, упозорава Хелфенштајн.
А ту је и чињеница коју борбени заштитници природе често заборављају: управо су пољопривредници ти који „хемију“ плаћају из свог џепа и нико не би био срећнији од њих да то не морају више да чине. Повезана с екологијом је већ и чињеница да је потрошња вештачких пестицида у Швајцарској у протеклих десетак година пала за читавих 40 одсто.
Испод тога тешко да ће моћи да се иде, сматрају и агрономи. Kод неких култура можда и може без пестицида, али неке неће бити смисла узгајати.
„Ми већ сада имамо проблема да узгојимо домаћи кељ. Он се сади у марту, а бере у новембру“, објашњава Томас Виса који се бави узгојем поврћа. „У том дугом периоду сазревања проблем су и инсекти и болести и наша клима.“
О томе вероватно води рачуна мало ко од оних који само купују кељ у продавници.
Виса зато тражи мало више разумевања: „Наравно да ми не желимо никога да трујемо. Па ми и сами једемо наше поврће.“
У тој расправи губи се из вида зашто се уопште користи „хемија“: њоме се штите биљке од штеточина и тако се повећава принос. Без њих је он мањи, а то значи више рада за пољопривреднике. Научни часопис „Натуре“ у једној мета-анализи грубо процењује да се „биолошким узгојем“ принос смањује за 15 одсто. То значи да би било потребно још толико обрадиве површине да би се постигао исти принос.
Узрочници болести
С друге стране треба знати да „хемија“ никад не остаје само на ограниченом подручју и сасвим је очигледно да она смањује разноликост у нашој околини. И то дугорочно, јер кишом долази у воде где такође причињава штету.
За неке пестициде се сумња и да нарушавају здравље људи. Иако нема поузданих података, али у Француској се на пример Паркинсонова болест и званично сматра „типичном“ за пољопривреднике и лако је могуће да је то повезано с неким средством које се користи на пољима. Слично је и за неке облике карцинома.
У читавој тој расправи о пестицидима идеологија не помаже много, већ прагматични начин размишљања. „Агросцопе“, истраживачки центар швајцарске Kанцеларије за пољопривреду, систематски истражује који опасни пестициди се без проблема могу забранити, а њихов закључак је – да не могу сви. То још некако и иде у виноградима и воћњацима, али код култура као што су шећерна репа, кукуруз и уљана репица, то ће бити тешко, ако не и немогуће.
Еволуција без револуције
Многи у Швајцарској с нестрпљењем очекују исход референдума 13. јуна, али испитивања јавног мњења показују да ће иницијатива за забрану пестицида вероватно да пропадне. Kоен Хертоге, један од покретача иницијативе, сматра да то не би била велика трагедија, јер се већ догађа поступна промена у начину размишљања.
„Људима је постало јасно да су пестициди слепа улица.“
Све више пољопривредника се окреће еколошкој производњи, а потрошња пестицида све је мања. Већ сад, према статистикама, свако шесто пољопривредно газдинство у Швајцарској добило је сертификат као еколошко. Њихов број из године у годину расте, а све то без икаквих административних забрана.