Када српско РВ и ПВО уведе у наоружање нове Ербасове хеликоптере добиће другу летелицу са ЕАСА тип сертификатом.
Након Пајпер Сенеке, Х145М биће други тип произведен у складу са најстрожим цивилним стандардима. Војсци то суштински неће много значити јер због својих специфичних мисија и потреба не мора обраћати пажњу на сагласје са цивилима (што МУП мора).
Ербас Хеликоптерс заправо је наследник неколико произвођача који су годинама еволуирали овај модел хеликоптера. Његово право име, оно што му пише на ЕАСА тип сертификату је МББ-БК117 Д2М. Х145М је Ербасова последња итерација интегрисаног брендинга која ће се можда некада и поново мењати (сећамо се да су до 2014. имали „ЕЦ“ префикс) али званична ознака на тип сертификату неће.
Ако војска непланирано добија ЕАСА сертификовану летелицу (Газела, Ми-17 и Ми-35 то нису) због чега је онда Хеликоптерска јединица МУП-а Србије добила М, односно војну („Military“ или „Militarized“) верзију?
Једноставан одговор је – заједничка куповина. По начину употребе и већини очекиваних мисија делује наизглед логично да је полиција требало да купи цивилну верзију. Будући да је држава купила све хеликоптере као део ширег стратешког договора унифицирање флоте је очекивано, једноставније је.
Даље, оно што можемо претпоставити, је да МУП-у (и држави генерално) добро дође опција да по потреби своје хеликоптере може и наоружати (нечим озбиљнијем од два митраљеза). Како се сазнаје од Ербас Хеликоптерса, цивилна верзија не може бити наоружана (логично) а конкретно М верзија Хеликоптерске јединице нема инсталације за ХФорце 1, 2 или 3 али је то могуће променити релативно једноставно. Оно што М верзија МУП-а има (као и све М верзије типа) је скрембловани тактички (Rohde & Schwarz) радио. Још једно спречавање могућности да се РВ и ПВО и МУП некада у будућности „не разумеју“ у кључним, здруженим, тактичким, задацима.
Модуларност или „swiss army knife“ концепт (који Ербас Хеликоптерс интезивно користи у маркетингу овог хеликоптера) добија на практичном значају једино у српској куповини од свих досадашњих муштерија овог типа у свету. Србија ће тако од својих девет летелица добити укупно 5 верзија за две службе (HEMS, SAR, CSAR, Combat и Utility) са већином опреме (како смо детаљно описали) коју је могуће вадити, премештати са летелице на летелицу и надограђивати.
Поред највећег технолошког скока за домаћи вертикални транспорт, Х145М представљају можда до сада „највишенаменскију“ куповину државе. Ниво искуства који ће војне и полицијске посаде добити са оволико могућих употреба биће изузетан. Потом је довољно само скалирати целу причу (наручити још примерака) и ефикасност цена-употреба биће нешто најрационалније што ћемо видети када су домаће набавке овог типа у питању. Или ће све бити логистички кошмар. Видећемо.
