Пре неколико дана, портал „Васељенска“ је упозорио на озбиљну манипулацију у којој прозападна опозиција и њихови медији упорно избегавају да помену Загорку Доловац и Бранислава Лепотића, који својим поступцима намерно опструишу истрагу у случају пада надстрешнице у Новом Саду, трагичног догађаја који је изазвао смрт петнаест особа, и тако изазивају оправдан бес код народа, који даље та иста опозиција користи за прикупљање политичких поена.

Уместо да се фокусирају на особе које су законски надлежне за тај предмет, јавност је сведок координисане кампање усмерене против Ненада Стефановића, главног јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, који са овим случајем нема апсолутно никакве везе. У том процесу, Загорка Доловац је, готово очекивано, добила нову врсту заштите од прозападних актера, укључујући политичарке попут Маринике Тепић.

Тепић је одмах након указивања на Доловац као једног од одговорних, покренула реторику како је Вучић тај који „жели да смени“ Загорку Доловац. Овакав наступ био је провидан покушај да се Доловац представи као жртва некаквог политичког притиска, иако је она деценијама позната као фигура која делује под утицајем страних фактора. Док се пажња јавности свесно усмерава на Стефановића, који нема никакву везу са истрагом у Новом Саду, ниједан медиј блиско повезан са западним амбасадама није поставио питање одговорности Загорке Доловац или њеног повереника Бранислава Лепотића.

Лепотић, који би као главни јавни тужилац у Новом Саду требало да буде у центру пажње, остаје потпуно невидљив. Његово име се не помиње, иако би управо он требало да предводи истрагу о овом трагичном догађају.

Иза леђа америчког амбасадора

Читава ова кампања делује као јасно режирана стратегија западних амбасада, које су, преко својих медијских и политичких мрежа, усмериле бес јавности на Стефановића како би заштитиле Загорку Доловац.

Њена улога у правосудном систему требало би да је од пресудне важности за српске интересе, али у стварности она заступа једино стране и овај случај је још један пример њене недодирљивости.

Прошле године, када је група новинара покушала да постави Загорки Доловац неколико једноставних питања о раду правосуђа, она се дословно сакрила иза леђа америчког и британског амбасадора. Ови дипломати, који очигледно делују као њени чувари, спречили су било какав покушај да јој се приђе, што је био јасан сигнал колико је дубока њена повезаност са страним центрима моћи.

Лажне Лауре

Није први пут да се страни фактори користе оваквим тактикама за одбрану својих интереса. Прошле године, Стефановић је преместио одређене тужитељке који су својим пропустима озбиљно нарушили истраге. Уместо признања за његове напоре, прозападни медији су покренули агресивну кампању, тврдећи да је премештај био резултат његовог наводног покушаја да прикрије истраге о корупцији у ЕПС-у. У стварности, управо те истраге су, након дубљег рада, довеле до хапшења осумњичених за малверзације далеко већег обима него што се раније претпостављало. Сада се прича понавља.

Довољно је било да Ненад Стефановић јавно проговори о проблему са независношћу тужилаштва, па да се подигне медијска хајка на њега. Овога пута, уместо корупције у ЕПС-у, тема је случај надстрешнице у Новом Саду. Иако Стефановић није надлежан за тај случај, бес се намерно усмерава на њега. Док се прозападна опозиција и њихови медији баве тиме како га дискредитовати, Загорка Доловац и Бранислав Лепотић остају у сенци, заштићени као „државни интереси“.

Софија Марић / Васељенска