Иако постоје записи да су цркве брвнаре подизане још у средњем веку за време владавине Немањића, ниједна до данас није сачувана.
Тек касије, за време владавине Турака на овим просторима, обнавља се грађење цркава брвнара.
Цркве од дрвета често су биле подизане у селима, на скровитим местима, у густој шуми.
Дрвне грађе је углавном било свуда, а изградња црквице од дрвета није изискивала посебну вештину, јер је била веома слична кући за становање које су тада биле грађене од дрвета.
Исто тако цркве -брванаре су се за кратко време лако могле, у случају потребе, преместити са једног на друго скровитије место.
У време Карађорђа, вође Пвог српског устанка, између 1800. и 1813. године, углавном су обнављане старије цркаве- брвнаре, али су у мањем броју подизане и нове. Након слома Првог српског устанка поново су паљене и рушене. Међутим, после великог успеха Другог српског устанка, за време владавине кнеза Милоша Обреновића од 1815. до 1839. године, у значајној мери започела је обнова и изградња ових цркава. У том периоду подигнуто и обновљено више од 70 храмова од дрвета. После прве владавине кнеза Милоша градња цркава- брвнара јењава, а примат преузимају зидане грађевине.
У Србији је данас сачувано око 50 цркава- брвнара.
У краљевачкој општини их има шест, а сачувале су се и околини Пожеге, Косјерића у западној Србији, али и у околини Смедерава и у Тимочком крају.
Ресавска Света гора једна је од најпосећенијих дестинација у Свилајнцу због мноштва средњевековних манастира који сведоче о изразитој духовности на овом простору вековима уназад.
Посебну пажњу у Ресавској Светој гори привлачи црква брвнара из 17. века.
У црквеној порти у селу Гложане налази се најстарија очувана Црква полубрвнара у Ресави заједно са новом црквом изграђеном 1937. године. Обе су посвећене Светом Николи. Датира још из 1724. године и сматра се да је ктитор био Миљко Ресавац. Полубрвнара је рушена и поново подигнута 1820. године на остацима цркве спаљене у доба Турака.
Подигао ју је Милисав Здравковић. Архитектонска вредност цркве је велика јер припада типу већих цркава ове врсте, а неки од њених облика могу се мерити са најуспешнијим остварењима брвнарског начина градње. Део је грађен од дрвета, а део од земље. Иконостас и иконе датирају из периода градње цркве и представљају посебну вредност, а сликао их је мало познати сликар Костадин. Интересантно је да се све иконе могу скидати са зидова и тако сачувати од свакојаких неприлика. Црква брвнара је драгуљ Ресаве и сматра се једном од три најстарије парохијске цркве у Србији.
