Нови резултати пописа из 2023. године доносе јаснију слику о променама у етничкој структури Црне Горе. У односу на последњи попис из 2011. године, примећује се раст броја Срба и њихово јачање у северним општинама, док Црногорци остају највећа етничка група, али са нешто мањим процентом. Истовремено, Бошњаци и Албанци задржавају кључне позиције у својим традиционалним упориштима, али се демографски трендови мењају.

Раст броја Срба – Север као политичко и демографско упориште
Подаци из 2023. показују да Срби сада чине 32,93 одсто становништва, односно 205.370 људи, што представља благи пораст у односу на попис из 2011. године, када је њихов удео износио 28,7 одсто. Север земље се профилисао као српско упориште, са изразитом већином у неколико општина, док Херцег Нови остаје традиционално српско упориште на приморју. У многим општинама је приметан додатни раст броја Срба у односу на претходни попис, као на пример у следећим општинама:

  • Пљевља: 66,4 одсто (осетан пораст у односу на 57,1 одсто 2011.)
  • Андријевица 67,5 одсто (61, 8 одсто 2011.)
  • Беране: 59,9 одсто (42, 9 одсто 2011.)
  • Херцег Нови: 48,3 одсто (48 одсто 2011.)

Јачање српског идентитета у овим крајевима прати и политичке тенденције које рефлектују блискост северних општина са Србијом. Такође, повећана је присутност Срба на приморју, нарочито у Херцег Новом и Тивту, где је примећен раст у поређењу са 2011. годином.

Црногорци остају највећа етничка група, али са падом процента
Црногорци су и даље најбројнији, са 41,1 одсто од укупног броја становника (256.436 људи), али њихов удео показује пад у односу на 2011. годину, када је износио 45%. Овај пад делимично је резултат јачања српског идентитета, као и промена миграционих токова. Ипак, Црногорци задржавају већину у већини централних општина:

  • Цетиње 91 одсто (благи пад)
  • Никшић 59,4 одсто Црногораца, Срба 33,9 одсто
  • Подгорица: Црногорци 50,8 одсто, Срби 29,4 одсто (у односу на 2011. годину из састава Подгорице је издвојена већински српска Зета )
  • Даниловград Црногорци 53,4 одсто, Срби 35,1 одсто

Очекивано, Подгорица остаје етнички разноврсна, али Црногорци и даље имају већину, док Срби чине скоро трећину популације главног града и поред тога што је из састава Подгорице издвојена Зета у којој су Срби и просрпски грађани већина, али и већински албански Тузи, у којима такође има нешто мало Срба који више не припадају Подгорици.

Бошњаци и Албанци – Стабилни, али суочени са демографским променама

  • Бошњаци који сада чине 9,4 одсто становништва (58.956 људи), и даље су кључна заједница на североистоку земље. Њихова доминација је у неким општинама остала неупитна, док су у неким другим, у којима нису већина задржали респектабилан број. У Бијелом Пољу их има 31,85 одсто, што ако бисмо сабрали са 7,54 одсто оних који су се национално изјаснили као Муслимани, дошли бисмо до цифре од скоро 40 одсто муслиманско-бошњачког корпуса. Њихова доминација у Плаву (65,6 одсто) остала је непромењена у односу на претходни попис. Међутим, бележи се благи пад њиховог удела у општини Гусиње (57,1 одсто), где сада Албанци имају значајан удео (34,3 одсто).

Албанци и даље држе изразиту већину у Улцињу, као и у Тузима, где су најјача мањина Црногорци, а Срба има мање од два одсто. Ови крајеви и даље одражавају снажну етничку посебност и културну и верску разноликост.

Поређење са пописом 2011. и кључни трендови
У поређењу са пописом из 2011. године, примећују се следећи трендови:

  • Пораст броја Срба – Снажније присуство у северним општинама и на приморју.
  • Пад броја Црногораца – Посебно у урбаним срединама попут Подгорице и Никшића.
  • Стабилна присутност Бошњака и Албанаца , уз благе промене у Гусињу и Тузима.
  • Мултиетнички карактер Црне Горе остаје присутан, али с израженијим регионалним разликама.

Политичке импликације и очекивања
Раст броја Срба могао би додатно утицати на политичку динамику у Црној Гори, посебно у светлу односа са Србијом и унутрашњих политичких сукоба око идентитета и суверенитета. С друге стране, пад броја Црногораца може ојачати струје које се залажу за очување црногорског идентитета и културе, те додатно заоштрити њихов став према српском корпусу и јачати конфронтирајући наратив.

Многи актери попут Марка Милачића, Владислава Дајковића, Драгослава Шћекића, Богдана Божовића, Слађане Калуђеровић, Андрије Мандића, Милана Кнежевића итд. огласили су се поводом резултата пописа и углавном су сложни да је време да се и институционално и конститутивно уважи реалност резултата Пописа и да српски језик постане службени језик, а да Срби коначно добију сва права и да не буду више никад дискриминисани.

Аналитичар Урош Николић: Време је да српски језик постане службени и да се прекине са праксом каква не постоји нигде на свету
Поводом објављених званичних резултата Пописа, свој осврт и коментар за наш портал дао је политиколог и аналитичар Урош Николић, који веома дуго прати политичке прилике у Црној Гори.

  • Резултатом Пописа у Црној Гори сви су помало задовољни и незадовољни, а додатну нервозу, па и сумњу, је унело неоправдано отезање са објавом најважнијих резултата – оних о етничкој и језичкој структури у земљи. Иако смо сви ми можда очекивали још већи пораст броја Срба, а поготово оних који говоре српским језиком, не може се рећи ни да су ови резултати лоши по српски корпус, напротив. Број Срба је осетно порастао у односу на 2011. годину, а чак је и процентуално и у апсолутном броју надмашио и резултат из 2003. године који је све до сада био најбољи резултат по нашу српску ствар, још од краја Другог светског рата. Разлика између националних Црногораца и Срба је преполовљена у односу на претходни Попис, а и у језичком смислу српски језик је благо порастао, док је тзв. црногорски језик у паду. Нажалост, број говорника српског језика није успео да премаши 50 одсто, што је резултат страшног антисрпског притиска ДПС између 2003. и 2011., па је већ тада то дало драстичне резултате на тадашњем Попису. Ипак, српски језик је порастао, тзв. црногорски је опао, и српски језик је убедљиво појединачно најзаступљенији по броју гооврника. Показало се да је српска прича у Црној Гори итекако жива и жилава и да нису успели да је униште ни ДПС ни њихови међународни патрони, наводи Николић и додаје:
  • На основу разлике у националним и језичким резултатима, јасно је да постоји још увек одређени проценат дуализма, односно Црногорци који говоре српским језиком, а још више би се то видело када бисмо имали прилике да знамо однос између верника СПЦ и НВО тзв. ЦПЦ. У верској рубрици имали смо само категорију православни као опцију, којих има преко 71 одсто, а готово са сигурношћу можемо рећи да међу тим процентом је удео тзв. верника НВО ЦПЦ у обе њихове варијанте (Дедеићевој и Бојовићевој) не већи од десет одсто, а цифра од десетак одсто и јесте оквирно максималан број антисрпски и комитски опредељених Црногораца, или боље је рећи Милогораца, док одређени део интересно и из криминалних а не толико идеолошких разлога, и даље гура ту екстремиситчку причу, као и одређен број људи из незнања, непросвећености, због манипулације и страха. Када сагледамо резултате разних избора у протеклих неколико година и резултате овог Пописа, можемо рећи да је јака већина у православном корпусу просрпски опредељена, а на нивоу читаве Црне Горе око половине целокупног становништва државе је просрпски опредељено. Као што је немогуће уништити српство у Црној Гори, немогуће је и поништити потпуно и ту индепендистичку струју и обе су се донекле показале жилавим и као део реалности компликоване Црне Горе, која још има и значајне друге националне мањине. Када су покушали пре демократских промена да униште СПЦ у Црној Гори, по злогласном украјинском моделу, постојала је опасност од сукоба. Управо је та земља-узор Милогорцима, Украјина, пример како не треба распиривати мржњу и сукобе, јер то на крају свима доноси само несрећу, па уместо да тежи Украјини Црна Гора треба да се угледа на Швајцарску која уважава све језичке групе, или Аустрију, која има своју посебност и државност, али не негира своју историју и не измишља да је нешто што није и никада није била, нити свој идентитет види у мржњи према суседу с којим дели доста заједничке ситорије, културе и напослетку и језик – каже Николић.
  • Иако је процедура промене Устава Црне Горе јако тешка, јер је реч о тзв. тврдом Уставу, време је да се након ових резултата коначно прекине са праксом каква не постоји ни у једној земљи на свету, а то је да је службени језик и повлашћен тзв. црногорски, иако је мањински у односу на језик који нема тај статус. Сада је јасно да званично број говорника српског језика је за скоро десет одсто већи од броја говорника тзв. црногорског, па заиста треба апеловати на све међуанродне институције да се ова несвакидашња ситуација реши, тако што би језик којим говори убедљива већина грађана Црне Горе имао барем једнак статус као и тзв. црногорски језик, који знамо како и под којим притисцима је наметнут. Срби у Црној Гори су аутохтон народ, који опстаје и поред вишедеценијских притисака и покушаја расрбљавања. Крајње је време да се поштују основна људска и колективна права и да се на Србе не гледа као на нешто негативно, већ да се и сви унутрашњи фактори у Црној Гори, али и инофактори помире са чињеницом да Срби из Црне Горе неће отићи нигде и да заслужују да имају политичка права и стандарде какве имају и други народи у свим цивилизованим земљама света. Такође, Србија као матица свих Срба ма где год живели у свету, има право да покрене ову причу и захтева једнаке стандарде и за српски народ, као и за све друге. Нико нема право да јој то спочитава, јер борба за права Срба у Црној Гори је и борба за поштовање европских стандарда. Сетимо се само тзв. Тиранске платформе, а у Македонији има далеко мање процентуално Албанаца него Срба у Црној Гори. Такође, видимо шта Бугарска ради Македонији и какве захтеве испоручује док је уцењује на европском путу, а број Бугара у Македонији је миноран и на нивоу статистичке грешке у поређењу са бројем Срба у Црној Гори (о просрпском становништву да и не говоримо). Према томе, не може неко да каже да је европски стандард то за шта се Бугарска залаже, а да истовремено спочитава Србији ако исказује бригу за свој народ у Црној Гори – закључује Урош Николић.