Да није тако тешко доживети стоту сведочи најстарији житељ Борског округа Степан Добрицановић (105). Није му страно да поједе бурек и попије пиво, али за дуговечност је ипак захвалан животу без порока.
Рођен је с почетка Првог светског рата. Тачније 5. фебруара 1914. године, овај бивши рудар Рудника бакра Мајданпек, након што му је пре 10 година преминула супруга Радмила, до маја месеца ове године потпуно се сам бринуо о себи. Прве комшије, рођаци и мештани села често су га обилазили и прискакали у помоћ када је било потребно, и то углавном око набавке огрева, али и осталих потрепштина.
Старина се није одрицао устаљених навика. Недељом је увек ишао у сеоску кафану, у којој, поред разговора, воли да поједе и који бурек и попије пиво. Уз све то, еликсир за дуг живот овог симпатичног декице, који је и у овим годинама насмејан и гостопримљив, управо је, како сам каже, живот без порока.
– Ја сам потпуно здрав, ништа ме не боли. Не пијем ни лекове, ни ракију и не пушим. Свакога дана обавезно након оброка поједем неколико коцкица шећера уз мало воде. Увече шољу млека и кришку хлеба са медом – истиче старина Степан, који је до пре неколико година читао новине и пензиони чек потписивао без наочара.