Једна од заиста ретких фотографија на којима се види легенда сарајевског ратишта и велики српски јунак Мићо Влаховић, како прима освештану заставу своје јединице (Јуришни батаљон).
Према сведочењима прекаљених бораца са терена који су ратовали раме уз раме са Влаховићем, радило се о можда најспособнијем борцу чувеног Сарајевско-романијског корпуса ВРС. Овог 20-годишњака са срцем лава, красиле су надпросечне физичке предиспозиције и невероватна сналажљивост у борби. Једноставно није постојала препрека коју није могао да савлада. Био је рођени ратник. Скроман на речима, а колос на делима.
Његова група је била углавном интервентног карактера, са изразитим офанзивним усмерењем. Специјалност- борбе са блиског одстојања. Освајање траншеја. Ликвидација непријатељских клинова (противудари) и његово гоњење. Брза стабилизација угрожене линије фронта, и враћање пољуљаног самопоуздања код локалних јединица.
Пуне три и по године ратовао на најтежим деловима сарајевског фронта (посебно топографски објекат Жуч). На бомбу и бајонет узео велики број доминантних кота са километрима ископаних ровова. Уништио већи број бункера и утврђених ватрених тачака у којима је избачено из строја на десетине непријатељских војника. Током ових акција четири пута је рањаван. Последње рањавање које је било смртно догодило се 1994.године у борбама са знатно надмоћнијим муслиманским снагама по беспућу Трескавице.
