Више од три године након руске инвазије на Украјину, енергетска безбедност Европе и даље је крхка.

Амерички течни природни гас (LNG) помогао је да се попуни празнина након прекида руског снабдевања током енергетске кризе 2022–2023. године. Али сада, када је председник Доналд Трамп пореметио односе са Европом успостављене после Другог светског рата и почео да користи енергију као монету за поткусуривање у трговачким преговорима, све више компанија страхује да је ослањање на САД постало нова рањивост.

У таквом контексту, челници великих компанија у ЕУ почињу да изговарају оно што је још прошле године било незамисливо – да би увоз извесне количине руског гаса, укључујући и од државног гиганта Гаспрома, могао бити добра идеја.

То би, међутим, захтевало велику промену политике, будући да је након инвазије на Украјину 2022. године Европска унија обећала да ће до 2027. у потпуности прекинути увоз руске енергије.

Ограничене опције ЕУ

Европа има ограничене могућности. Преговори са Катаром, главним снабдевачем течног гаса, су у застоју, а иако се улагање у обновљиве изворе енергије убрзава, темпо није довољан да би се Унија осећала сигурно.

„Ако се постигне неки разумни мир у Украјини, могли бисмо се вратити на проток од 60, можда чак 70 милијарди кубних метара годишње, укључујући LNG“, рекао је Дидије Оло, потпредседник француске компаније Енжи, у интервјуу за Ројтерс.

Француска држава делимично је власник Енжија, који је некада био међу највећим купцима Гаспромовог гаса. Оло сматра да би Русија могла да покрије око 20–25% потреба ЕУ, што је мање у односу на 40% пре рата.

Патрик Пујане, директор француског енергетског гиганта ТоталЕнерџис, упозорио је да Европа не би смела да се превише ослони на амерички гас.
„Морамо се диверзификовати, имати више праваца, не ослањати се на један или два“, рекао је он. Тотал је велики извозник америчког LNG-а, али и продаје руски LNG приватне компаније Новатек.
„Европа се никада неће вратити на 150 милијарди кубних метара гаса из Русије као пре рата… али кладио бих се да ће бити можда 70“, додао је Пујане.

Немачки заокрет

Француска, која производи велике количине нуклеарне енергије, већ има један од најразноврснијих енергетских миксева у Европи.

Немачка, која се годинама ослањала на јефтин руски гас за погон своје индустрије, сада има мање алтернатива. У хемијском комплексу Леуна, који окупља компаније попут Dow Chemical и Shell, неки предузетници сматрају да би руски гас требало брзо да се врати.

Русија је раније покривала 60% локалних потреба, углавном преко гасовода Северни ток, који је дигнут у ваздух 2022.

„У тешкој смо кризи и не можемо да чекамо“, рекао је Кристоф Гинтер, директор компаније InfraLeuna.

Он каже да је хемијска индустрија у Немачкој већ пет тромесечја узастопно губила радна места – нешто што се деценијама није догодило.

„Поновно отварање гасовода снизило би цене више него било који програм субвенција“, додао је.
„То је табу тема“, каже Гинтер, али додаје да се многе његове колеге слажу да је повратак руског гаса нужност.

Скоро трећина Немаца гласала је за странке наклоњене Русији на фебруарским савезним изборима. У источној покрајини Мекленбург-Западна Померанија, где Северни ток излази на копно, анкета Форса института показује да 49% Немаца жели повратак руског гаса.
„Потребан нам је руски гас, потребна нам је јефтина енергија – без обзира одакле долази“, каже Клаус Паур, директор фирме Leuna-Harze.

Према речима Данијела Келера, министра привреде покрајине Бранденбург, индустрија тражи од савезне владе да обезбеди јефтину енергију. „Можемо замислити наставак увоза руске нафте након што се успостави мир у Украјини“, рекао је он.

Фактор Трамп

Амерички гас је прошле године покривао 16,7% увоза ЕУ – иза Норвешке са 33,6% и Русије са 18,8%. Удео Русије ове године пада испод 10%, након што је Украјина затворила гасоводе. Преостали део чини углавном LNG из Новатека.

ЕУ се спрема да купи више америчког LNG-а, јер Трамп жели да смањи трговински суфицит Европе према САД.

„Сигурно ћемо морати да набавимо више LNG-а“, изјавио је прошле недеље еврокомесар за трговину Марош Шефчович.

Трговински рат је појачао забринутост Европе због ослањања на амерички гас, рекла је Татјана Митрова са Центра за глобалну енергетску политику Универзитета Колумбија.

„Све је теже третирати амерички LNG као неутралну робу – у неком тренутку може постати геополитичко средство“, додала је она.

Ако се трговински рат интензивира, постоји мали ризик да би САД могле да обуставе извоз LNG-а, сматра Арне Ломан Расмусен, главни аналитичар у компанији Global Risk Management.

Један високи дипломата ЕУ, који је желео да остане анониман, изјавио је да нико не може да искључи могућност да ће САД искористити тај „полугица ефекат“.

У случају раста домаћих цена гаса у САД због потражње индустрије и вештачке интелигенције, САД би могле смањити извоз на свим тржиштима, упозорава Ворен Патерсон из ING-а.

ЕУ је 2022. поставила необавезујући циљ да до 2027. укине увоз руског гаса, али је већ два пута одложила објаву плана како то да уради. Портпарол Европске комисије одбио је да коментарише изјаве компанија.

АРБИТРАЖЕ

Неколико европских компанија покренуло је арбитражне спорове против Гаспрома због неиспоруке гаса након рата у Украјини. Немачки Унипер добио је пресуду у вредности од 14 милијарди евра, а аустријски ОМВ 230 милиона. РВЕ тражи 2 милијарде, док Енжи и друге компаније нису објавиле своје потраживање.

Оло из Енжија каже да би Кијев могао дозволити Русији да транспортује гас преко Украјине како би се отплатиле арбитражне пресуде као почетак обнове уговора са Гаспромом.

„Хоћете да се вратите на тржиште? Врло добро – али нема новог уговора док не платите арбитражну одлуку“, рекао је он.

Повратак руског гаса забрињава Максима Тимченка, директора украјинске приватне гасне компаније ДТЕК, која се нада да ће увозити амерички LNG у украјинска складишта и потом га извозити у Европу.

„Тешко ми је да коментаришем као Украјинац, али надам се да су европски политичари научили лекцију у сарадњи са Русијом“, закључује Тимченко.