Председник Доњецке Народне Републике Александар Захарченко (42) убијен је јуче у терористичком нападу у центру Доњецка.
Приликом експлозије бомбе у кафићу „Сепар“ у центру престонице настрадало је и неколико његових телохранитеља док је тешко повређено више особа.
– Импровизована експлозивна направа је била постављена унутар кафића. Атентатор је очигледно знао да ће Захарченко доћи у кафић који је у његовом власништву и вероватно га је чекао – рекао је портпарол владе ДНР.
Одмах после убиства ухапшено је неколико особа, а према последњим информацијама које су јутрос стигле од званичника ДНР, осумњичени су признали да су припадници украјинских јединица за специјалне операције!
Ситуација у региону од јуче је крајње напета. Званична Москва је моментално оптужила Украјину за атентат док званични Кијев одговорност пребацује на фракције унутар ДНР.
– Убиство Захарченка је показало праве намере Кијева. Јасно је да Украјина уопште није заинтересована за споразум из Минска или било какав мировни споразум са народом из Донбаса – рекао је аналитичар Владимир Павиц који верује да иза напада стоји лично украјински председник Петар Порошенко.
Некадашњи амерички дипломата Џим Џатрас је рекао да се атентат уклапа у шаблон ранијих ликвидација високих званичника Доњецке Народне Републике.
– Све што слаби Доњец и Лугнаск може се сматрати плусом за Кијев – рекао је Џатрас.
На хитној седници Народног савета ДНР за привременпог лидера изабран је вицепремијер Дмитриј Трапезников, али остаје питање колико ће успешно моћи да замени харизматичног Захарченка.
Ко је Александар Захарченко?
Захарченко је радио као електричар у руднику угља пре него што се 2014. придружио руским борцима за независност у Доњецку. Остало је забележено да је продао свој иметак како би финансирао борбу.
Већ у новембру 2014. године гласовима сабораца изабран је за првог председника Доњецке Народне Републике која је претходно прогласила независност од Украјине.
Упркос политичкој роли Захарченко није скинуо униформу, а мало пре него што је изабран за лидера рањен је на првој линији фронта. На ратној линији са њим је стално била његова супруга Наталија која је збрињавала повређене. Захарченко је тврдио и да је преживео неколико атентата иза којих наводно стоји Украјина.
– Мој највећи страх је непризнати статус наше Републике! Све то ограничава наше могућности код успостављања ефикасне привреде и самим тим побољшања животног стандарда наших грађана. А то је наш главни приоритет – говорио је Захарченко.
Том приликом је нагласио и шта је за њега основна категорија људског постојања:
– Само правда! Читав свет треба да живи по савести и правди и да на основи равноправности међусобно комуницирају све земље и народи. Право сваког народа, без обзира на то колико био мали, јесте да се ослони на традиционалне вредности и буде оно што јесте. Ми нећемо никога да мењамо и прекрајамо по нашим стандардима из простог разлога што сваки народ има свој стандард.
Запад није волео.
– Разлог зашто нас Запад мрзи исти је и као према Србима. Запад једноставно мрзи наше одбијање да му се потчинимо, нашу тежњу да сачувамо светиње, свој национални понос, начин живота и слободни поглед на свет – причао је Захарченко.
За Србе је имао само речи хвале:
– Срби као нико други у Европи схватају шта ми осећамо док гледамо како уништавају наш народ и покушавају да нас истисну са родне земље. Потпуно је јасно да Кијеву Донбас треба без нас. Разлог зашто нас Запад мрзи исти је и као према Србима.
Иза убијеног лидера ДНР су остала четири сина и идеали који се данас ретко срећу.
Шта се тачно догађа у источној Украјини?
Руски народ у Доњецку и Луганску одбија да призна власт у Кијеву.
Након прозападних протеста на кијевском Мајдану 2014. године и свргавања председника Виктора Јануковича, тамошњи народ се организовао и заузео велику територију на истоку Украјине. Од тада је неколико хиљада људи погинуло у сукобима са украјинским снагама. Москва је одбацила наводе Запада да њене трупе учествују у борбама.
Иако линија раздвајања две стране мирује већ месецима, мања размена ватре је малтене свакодневна, а сваког тренутка може да почне и велики крвав сукоб.
У фебруару 2015. године у Минску је потписан споразум о прекиду ватре и повлачењу тешког наоружања из тампон зоне око линије раздвајања. Иза споразума су стали председник Русије Владимир Путин и немачка канцеларка Ангела Меркел.
