„Русија и Србија су увек биле на истој страни, како у прошлости, тако и у садашњости када се суочавају са покушајима ревизије историје“, једна је од порука послатих другог дана међународне конференције покрета «Бесмртни пук» која се одржава у Београду, први пут ван граница Русије.
На данашњем округлом столу говорио је и координатор шетње „Бесмртни пук“ у Црној Гори, Игор Дамјановић. Његово излагање, пропраћено бурним аплаузом, преносимо у целости:
«Поштовано руководство Бесмртног пука, поштовани делегати и гости, уважени представници Војске Србије, генерале Делићу У тренутнку када се у Европи Србија и Русија изопштавају са манифестација посвећеним сјећању на 80. годишњицу од почетка другог свјетског рата долази ова конференција.
Поред интересантних дискусија о значају вриједности антифашизма, поштовању подвига наших предака у лл свјетском рату и занимљива искуства како се данас чува антифашистичка традиција и 9. мај обиљежава на свим континентима, ова конференција носи симобличну поруку да су као и вјековима раније Русија и Србија заједно, овога пута у борби против агресије лицемјерја којом нас нападају са Запада.
На сличан начин како је у Украјини свргнут легитмни предсједник Виктор Јанукович, у Бепграду је 5. октобра 2000. године оборен наш предсједник Слободан Милошевић. Власти Србије су се након Петооктобарског пуча у односу према догађајима из другог свјетског рата понашале се слично као и садашње власти Украјине.
Поред омаловажавања наших бораца против нацистичких и фашистичких окупатора, тадашње власти Србије у центру Београда су следеће улице: Булевар Црвене армије у Јужни булевар, Улицу генерала Владимира Жданова у Ресавску, а улицу маршала Фјодора Толбухина у Улицу Френсиса Мекензија. У том времену безумља било је могуће да британски дипломата који је крајем 19. службовао у Београду добије предност у односу на совјетског маршала ослободиоца Београда.
Богу хвала ове тенденције су замрзнуте 10-ак године касније и Београду су враћене улице ослободиоца Београда 1994, истина другим локоацијама. Подршка и присуство високих представника српских власти на овој конференцији говори да тзв. украјински синдром, безумље негирања антифашитичких традиција у Србији се никада више неће поновити.
Поред омаловажавања хероја из другог свјетског рата, тадашње српске власти понижавале су и браниоце отаџбине од НАТО агресије 1999. године. Најбољим официрима, прекаљеним ратницима који нису устукнули пред неколико стотина пута технички опремљенијој војној сили НАТО пакта, прекинута је активна војна служба и послани су пензију.
Велику част нашој конференцији чини и данас како и јуче присуство генерала Божидара Делића, команданта легендарне 549. моторизоване бригаде Војске Југославије, јединице одликоване Орденом Народног хероја Југославије за одбрану земље од НАТО агресије. Против јединица генерала Делића, која је бранила нашу државну границу са Албанијом, НАТО пакт је из база у Великој Британији слао и тзв. летеће тврђаве стратешке бомбардере Б-52. Ни тепих бомбе стратешких бомбардера, ни јуриши десетина хиљада шиптарских терориста обученим по НАТО стандардима, нису ни за педаљ помјерили линије одбране коју су држали генерал Делић и његови војници.
С обзиром на силу која је на њих кидисала, јединице под командом генерала Делића направили су подвиг достојан подвигу бранилаца трвђаве Брест. Косово и Метохију напустили су након што је НАТО пакт предсједнику Слободану Милошевићу испоставио ултиматум да уколико не повуче нашу непобијеђену ВЈ са КиМ, слиједи Апокалипса , у којој ће на неђељном нивоу гинути хиљаде грађана Србије Црне.
Фрустрирани НАТО генерали, који су за 78 дана жестоког бомбардовања успјели да униште мање од 1% потенцијала ВЈ, предсједнику Милошевићу запријетили су да ће специјалне бомбе за уништење поџемних складишта и бункера, бити усмјерене на цивилна склоништа, у којима су грађани Србије и Црне Горе проводили ноћи тог злог прољећа.
Постизање војних циљева мрцварењем и убијањем цивила, по својој суштини је доктрина практично идентична са доктрином нациста примијењеној у опсади Лењинграда.
Ми у Бесмретном пуку Црне Горе, надам се да тај став дијеле и наше колеге из Србије, за разлику од осталих делегација имамо двоструку обавезу. Поред поштовања антифашистичких вриједности и наших предака бораца против нацистичке и фашистичке окупације, сматрам да ми са имамо обавезу и према херојима који су од НАТО агресора 1999. бранили и на бојном пољу одбранили отаџбину».
Дводневна конференција је окуупила око 100 организатора меморијалне поворке, која се сваког 9. маја, на Дан победе над фашизмом, организује у више градова света, а кренула је из Москве.
Приредила Лола Ђорђевић
