Изјаве америчког државног секретара Мајка Помпеа да САД раде на смени власти у Венецуели само су покушај наставка игре након изгубљене партије која је Американце коштала не само новца, већ и репутације, сматрају руски експерти.
Москва заступа чврсте позиције када је реч о Венецуели и подржава легитимно изабраног председника Николаса Мадура, док САД још увек покушавају да „скују план“ смене Мадура и на његово место поставе Хуана Гваида, који се ових дана у Колумбији састао са Помпеом.
Гваидо и Американци изгубили партију у Венецуели
„Гваидо је у принципу изгубио заједно са Помпеом, јер је идеја била да се разједине оружане силе и да се део снага усмери на свргавање Николаса Мадура, баш као што се десило и у Боливији пре неколико месеци“, рекао је Заменик директора Института Латинске Америке Руске академије наука Владимир Сударев.
У Венецуели је армија јединствена и подржава Мадура, док је рејтинг Гваида пао на десет процената, те у том контексту не може бити речи ни о заоштравању ситуације, а још мање о конкретној акцији. Експерт сматра да сада никако није тренутак за америчку војну интервенцију и да Помпео игра изгубљену партију, јер до оружане интервенције није дошло ни пре годину дана када је Џон Болтон био одговоран за националну безбедност и када се активно говорило о томе да је неопходно спровести оружану акцију против Мадура.
„Трамп се налази у предизборној кампањи, прети му импичмент и зна колико су добро опремљене оружане силе Венецуеле, и то руским оружјем уз асистенцију војних специјалиста. Ковчег са америчким војником из Венецуеле био би крај његове политичке каријере“, објашњава Сударев.
Американци спроводе „вербални“ тероризам и формирају дипломатски обруч око Венецуеле од њима блиских латиноамеричких режима. Све то нема никаквог утицаја на стабилност и одрживост Мадуровог режима, јер он нема озбиљних политичких противника у земљи, закључују експерти.
Венецуела научила лекције из Боливије и угрозила репутацију САД
Јегор Лидавској, генерални директор Латиноамеричког центра „Уго Чавез“, истиче да су Американци уложили доста новца и труда да би се једноставно повукли празних руку из Венецуеле. Осим тога, случај Мадура је био не само велики новчани губитак, већ и озбиљан ударац за репутацију САД.
Америчка подршка без ефекта
„Највиши званични у америчком естаблишменту, укључујући и председника Америке Доналда Трампа, подржали су Хуана Гваида, што је створило негативну слику о њима, јер човек кога су подржали практично није успео ништа да уради. Гваидо није могао да утиче на реалну расподелу снага у Венецуели, нити да преузме власт. То је минус за ауторитет Американаца и Трампа, који ускоро учествује у председничким изборима и жели да буде реизабран“, рекао је експерт.
Стручњаци подсећају да је прошло готово годину дана од покушаја државног удара у Венецуели и да се може десити да управо у овом периоду опозиција појача притисак на власт. Ипак мале су шансе да Венецуела изгуби своју независност, нарочито након боливијске лекције.
„У Боливији је на прилично суров начин свргнут изабрани председник Ево Моралес и практично је започет геноцид над староседеоцима, Индијанцима. Американцима је пошло за руком са Боливијом, јер Ево Моралес није имао довољно чврсте везе са војском, безбедносним структурама и друштвеним организацијама. Власт у Венецуели је извукла закључке и учврстила координацију између власти и војске“, рекао је експерт.
Сарадња са Русијом
Не треба заборавити ни улогу коју је Русија имала за одржавање стабилности у Венецуели, напомињу експерти. Ове две земље су још 2011. године потписале споразум о техничкој сарадњи. Према овом споразуму Русија одржава војну опрему којом је снабдела и даље снабдева Венецуелу.
Осим тога, ове две земље су крајем прошле године потписале и споразум о несметаним посетама војних бродова, а у Венецуели се налази и велики број руских војних техничара и специјалиста. У том смислу, присуство Русије, наглашавају експерти, представља и фактор стабилности и безбедности за суседне земље.
Руски експерти истичу да је Венецуела била шамар Американцима и велики плус за Русију. Лидавској додаје да било која агресија САД против трећих страна, поред личних мотива и интереса који се налазе земљама које су предмет интервенције, садржи и мотив да се на било који начин наштети Русији. Како експерт објашњава, Русија је за Американце коначан противник и они користе било које поводе, државе и могућности не би ли створили Русији проблем, па слично понашање можемо очекивати и у вези са Венецуелом.
Лена Милојевић
