Авантура председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана која подразумева куповину руских комплекса С-400 довешће у опасност безбедност НАТО-а, а могла би да појача и несугласице унутар Северноатлантске алијансе, пише „Тајмс“.
Лист упозорава да ће у случају да уговор ипак буде реализован, један од стубова Алијансе — а то је управо стандардизација наоружања и борбене готовости — бити срушен. То, према оцени листа, руском председнику Владимиру Путину иде наруку.
Турску због географског положаја често називају мостом између Истока и Запада. Ипак, на плану дипломатије Анкара је почела да се повлачи са свог традиционалног места унутар западне алијансе, тиме што је Ердоганова влада ушла у процес куповине руских ракетних комплекса С-400. Према речима шефа Уједињене команде оружаних снага САД у Европи, генерала Кертиса Скапаротија, то може да угрози безбедност НАТО-а, пише „Тајмс“.
Према оцени листа, Ердоган ће поступити разумно ако буде послушао то упозорење и ако схвати да би САД могле да уведу санкције Анкари.
„Зближавајући се с Москвом, Ердоган Путиновом режиму пружа могућност да распарча трансатлантски савез, од којег је Турска као чланица до сада имала само корист. Дејства Владимира Путина покрећу веома лоше расположење према Анкари. А ту ће на губитку бити само турски народ“, упозорава „Тајмс“.
Скапароти је нагласио да је С-400 немогуће инкорпорирати у систем противваздушне одбране НАТО-а. У том контексту руски ракетни комплекси могу бити искоришћени за праћење авиона НАТО-а, пре свега напредних ловаца Ф-35.
Турска је већ добила два Ф-35 и планира да наручи још сто тих авиона. Тај посао је угрожен, јер су САД зауставиле испоручивање тих борбених авиона док се не реши питање куповине С-400.
Ердоган се нагиње на страну Кремља – то је прилично чудна политика, сматра британски лист. Турска је традиционално опрезна према Русији, не без разлога, наводи „Тајмс“: садашњи савез Анкаре и САД формиран је 1946. године, када су се код Стаљина појавили „агресивни планови“ у вези с турском територијом.
Турски лидер, наставља „Тајмс“, претвара своју земљу у поузданог савезника Русије. Ердоган је у ту авантуру кренуо и из унутрашњих политичких разлога, јер му предстоје општински избори и жели да покаже да је јак лидер.
Његово окретање према Москви, оцењује „Тајмс“, није толико условљено неопходношћу да се купи С-400, колико дипломатијом у Сирији. Ако Ердоган на крају прекине посао с Русијом, врло је могуће да ће од САД тражити да му узврате услугу, односно да прекину да подржавају сиријске Курде.
У међувремену, Путин извлачи корист од турске посредничке дипломатије. Према оцени листа, руски председник зна да је Русија потпуно способна да започне велики напад на провинцију Идлиб у Сирији, последње упориште опозиције. У септембру су Ердоган и Путин постигли споразум на основу којег је Москва зауставила планирану офанзиву сиријских снага.
Лист сматра да Русија не брине за добробит Турске, јер се веома добро сећа да је Анкара оборила један од њених авиона 2015. године.
Председник САД Доналд Трамп се незаинтересовано односи према НАТО-у, али није непосредно одговоран за руско-турско зближавање, оцењује лист. Напетост у односима Анкаре и Вашингтона расте већ неколико година, између осталог због сиријских Курда. Ердоган, поред тога, сматра да је Америка из прикрајка подржала неуспешан покушај државног преврата 2016. године.
Одлука Турске да купи руску војну опрему јесте велики корак. Та иницијатива ће угрозити један од стубова НАТО-а, а то је стандардизација технике и војне обуке. Ердоган каже да може да купи и комплексе „патриот“, али да не може да дозволи себи да купи истовремено и руске и америчке системе.
„НАТО се нашао у неодређеном положају. Путин се припрема да прошири провалију између чланица блока. Он не сме у томе да успе“, апелује „Тајмс“.
