После слома Сирије, многи су почели да бацају дрвље и камење на Русију, тврдећи да је она главни кривац за пад режима Башара ел Асада. Неки чак иду толико далеко да „откривају“ како је Русија тобоже издала Асада унапред се договоривши са Турском о његовој смени и преврату. Такве бесмислице могу да изговоре и напишу само они који имају мала или никаква знања о томе шта се заиста дешавало у Сирији у последњих десетак година, а поготово немају увид у геополитичке и етичке смернице које обликују руску спољну политику.

Олаки критизери и клеветници Русије губе из вида следеће:

  1. Руси су већ једном спасили Сирију, ушавши у рат против терориста 2015. године.
  2. Русија је и сада била вољна да помогне Сирији у складу са тренутним могућностима, имајући у виду да води рат на живот и смрт у зони СВО.
  3. Русија је помогла Сирији и овог пута (првенствено авијацијом), али није могла да ратује уместо самих Сиријаца, који су предавали градове и војне базе такорећи без опаљеног метка.
  4. Сиријска војска (САА) се услед небриге и нестручности распала и пре почетка борбених дејстава, многе јединице су постојале само на папиру, а оно мало војника што је преостало често месецима нису добијали плату и нису гајили никакав мотив да се боре. Генерали су слали лажне извештаје, а многи су очито имали договор са побуњеницима.
  5. Борбено најспособнија јединица САА — 25. дивизија, познатија као „Тигрови“ — практично је растурена после примирја 2020. Њен командант је смењен због интрига завидних моћника, а већи део људства је напросто отеран из војске.
  6. После примирја 2020. многи представници сиријских власти су се осилили. Нису били вољни да сарађују, нити да слушају савете својих главних савезника Руса и Иранаца. У земљи је завладала корупција, самовоља чиновника и висока инфлација. Није било бензина и струје. Није било жеље и спремности да се постигну компромисна решења са Курдима и испоштују договори са појединим опозиционим групацијама (за чије постизање су често били заслужни Руси). Стање у земљи је постало лошије током мира него што је било током активне фазе рата. То су само неки од разлога због којих су и држава и војска били у стању расула.

Стога, уместо да се из жалосног примера Сирије олако доносе површни и неутемељени закључци и испразне пароле типа: „Ето сад како пролазе они које Руси бране“, „На њих се не можемо ослонити“, „Они само гледају своје интересе“ и слично, исправно би било извући следеће поуке:

  1. Сваки народ и држава који желе да живе слободно морају бити вољни, одлучни и спремни да се за своју слободу боре, ако треба и до последње капи крви, а не да чекају неког другог да крвари уместо њих.
  2. Ако имате Русију за савезника, она ће вам помоћи и учиниће више него што би било која друга држава учинила за вас. Русија ће се борити заједно са вама, али немојте очекивати да ће се борити уместо вас.

Скорашњи примери који то потврђују су:

  • сама Сирија 2015–2020, када су Сиријци желели да се боре за своју слободу;
  • Белорусија 2020. године, када је Александар Лукашенко лично узео пушку у руке и стао међу припаднике својих снага безбедности, који су видевши његову одлучност и добивши руску помоћ успели да одбране независност Белорусије од проамеричке „обојене револуције“.

Што се нас Срба тиче, ми морамо поново почети да мислимо и понашамо се у складу са вековном слободарском традицијом нашег народа. Морамо престати да седимо скрштених руку и удружити све родољубе снаге како би се најпре зауставио погубан пут издаје и слугерањства тренутних властодржаца, а затим успоставила државотворна снага и друштвена свест која би за циљ имала ослобођење и уједињење Отачаства.

Тек онда када учинимо све што је до нас самих, можемо очекивати помоћ и подршку других. А онда када Срби поново постану „кадри стићи и утећи и на страшном месту постојати“ за Крст часни и Слободу златну, тада ће нам и Руси помоћи, као што су кроз историју и чинили.

Аутор: Младен Обрадовић