Иступање заменика сталног представника Дмитрија Пољанског на седници Савета безбедности УН поводом 25. годишњице агресије НАТО против Југославије 28. марта 2024:
Пре процедуралног гласања о одржавању седнице:
Господине председавајући,
Данас смо већ по други пут сведоци како француска делегација, под измишљеним изговорима и манипулишући процедуром, покушава да блокира од стране Русије затражену седницу на тему 25. годишњице агресије НАТО против Југославије.
Пре свега, подсетио бих да су прошли пут наше француске колеге тврдиле да нисмо затражили мишљење Србије о сазивању ове седнице, упркос томе што је у том тренутку у сали био в.д. њеног премијера Ивица Дачић, који је спрецијално долетео у Њујорк ради учешћа на седници. То јест, Француска је отворено све обмањивала пред камерама.
Али оставимо то на савести наших француских колега. У сваком случају, та лаж је заувек забележена у записнику са састанка.
Француска делегација, као и британска и америчка, такође је 25. марта изјавила да се наводно нисмо консултовали са осталим чланицама Савета. Ово опет није тачно, јер се стручна расправа водила, као и увек. Али да нашим колегама не остане било каквих изговора да кажу да их наводно нису питали, јуче смо посебно организовали дискусију на ту тему током консултација Савета. Одзив руководилаца мисија на њој био је, искрено, изузетно низак, што јасно указује колико су стварно заинтересовани за налажење излаза из проблема који су сами створили. Све што смо чули од наших француских колега, као и данас, јесте понављање њихове тезе да је агресија НАТО против Југославије ствар далеке прошлости која не заслужује да Савет губи време на њу.
Једноставно, данас смо још једном јасно видели да Француска, Велика Британија и САД не желе да Савет безбедности УН расправља о изузетно незгодном за њих питању агресије Северноатлантске алијансе против суверене државе, у овом случају – против Југославије.
Колеге, то је ионако свима јасно. Нема потребе да се кријемо иза, најблаже речено, неубедљивог аргумента о наводној „чисто историјској природи“ овог питања. Ситуацију на Косову и начин на који се Резолуција СБ УН 1244 спроводи, односно не спроводи, активно разматра Савет безбедности. За то постоји објективан разлог: ситуација у региону се убрзано погоршава због чињенице да су западне колеге заправо дале такозваним косовским властима „карт-бланш” за све врсте непочинстава над српским становништвом. Саме западне државе флагрантно крше ову резолуцију. Ето баш јуче, 27. марта, Политички комитет Парламентарне скупштине Савета Европе препоручио је позивање Косова у чланство Савета Европе, упркос чињеници да Резолуција СБ УН 1244 потврђује Косово као део суверене државе, чланице УН – Србије.
Колеге, желим да вас питам: да ли се то већ може сматрати прошлошћу о којој Савет безбедности УН не би требало да расправља? Или су ипак те одлуке Савета Европе, које су у супротности са резолуцијом Савета безбедности УН и директан наставак монструозне деструктивне линије Запада на Балкану, постале по вашем схватању део „историје“ чим су усвојене? Као што је НАТО 1999. године игнорисао Савет безбедности УН, покренувши нелегитимну агресију на суверену Југославију, данас чланице Алијансе помоћу свих трикова настоје да спрече да се истина о њиховим злочинима чује у сали Савета безбедности.
Посебно бих желео да питам сталног представника Француске: не сматрате ли палестинско-израелски сукоб, који је у суштини вршњак УН, „причом из историје“? „Шестодневни“ рат и догађаји из 1973. за Вас нису фактори који утичу на контекст расправе о овој теми у Савету безбедности, као и на резолуције Савета тих година? У светлу изјава САД о необавезујућој природи одлука Савета безбедности УН, у принципу, нећемо се изненадити ако кажете и да не утичу.
Мислим да би све занимало у ком тренутку, по Вашој субјективној класификацији, коју упорно намећете Савету, једно питање на његовом дневном реду постаје прошлост. Или захтевате да се сваки предмет који је неугодан за Француску и њене НАТО савезнике аутоматски прогласи застарелим? Иза свега тога крије се прави разлог ваше забринутости: па за ту агресију нико из руководства чланица Алијансе никада није приведен правди, и сада се једноставно плашите да ће се то питање поново покренути „из све снаге“. Дакле, бавите се вербалном и процедуралном еквилибристиком, како бисте спречили дискусију о том питању у Савету безбедности УН. А данас постоји бап добар повод да се подсетимо одговорности политичара НАТО држава, јер је пре тачно 25 година, 28. марта 1999. године, председник САД, после саветовања са руководством Велике Британије, Француске, Немачке и Италије, потврдио дозволу за интензивирање војних удара по Југославији. Потом је уследило још више од два месеца НАТО бомбардовања, у којима је погинуло више од 2.000 цивила, а повређено више од 12.000.
На том фону, сви ваши покушаји да се сакријете иза процедуре изгледају двоструко лицемерно. Већ смо више пута објашњавали наш став у вези са чињеницом да јапанско председништво на процедурално гласање 25. марта није ставило питање које чини суштину неспоразума. Такође жалимо што, поступајући на овај начин, председништво себи додељује чисто техничку улогу, упркос чињеници да свакако има политичку одговорност у заказивању састанака.
Такође бих желео да напоменем да су 25. марта Француска, Велика Британија и САД оспориле наш избор традиционалне, директно повезане са мандатом Савета, тачке дневног реда – Претње међународном миру и безбедности. Данас, колико сам разумео, ви стављате на гласање другу тачку коју смо предложили – Одржавање међународног мира и безбедности. Мислим да би мало ко ризиковао да тврди да ситуација на Косову, чији је основни узрок агресија НАТО против Југославије, нема никакве везе са међународним миром и безбедношћу. Позивам несталне чланице Савета безбедности да размисле о томе како ћете изгледати ако не подржите дискусију Савета о овој тачки.
Хвала на пажњи.
Реплика:
Господине председавајући,
Хтео бих да се захвалим мом због нечег јако узбуђеном америчком колеги за то, што је свима показао да су, када је потребно, наше западне колеге спремне да из све снаге копају по историји, али када није потребно – онда нису спремни.
Хвала на пажњи.
У објашњењу процедуралног гласања о одржавању седнице:
Господине председавајући,
Пре свега, желео бих да се захвалим свима који су нас подржали током данашњег гласања. Има нас сада много више, што значи да се наши аргументи ипак чују. Осим тога, не могу а да не приметим да је данашње гласање потврдило тезу коју промовишемо у контексту реформе Савета безбедности УН – о очигледној превеликој заступљености западних земаља у Савету. Чини ми се да је једноставно тешко замислити бољу илустрацију од овога што се данас десило.
Жао нам је што се Савет, по вољи западне „тројке“, нашао увучен у крајње неприличну ситуацију. У ствари, он је само одбио да разматра тачку свог дневног реда „Одржавање међународног мира и безбедности“. То јест, чланице Савета безбедности су фактички одбиле да испуне свој мандат. То је изузетно озбиљан ударац по репутацији тог органа. Француска, Велика Британија и САД су то жртвовале зарад свог себичног интереса – да на било који начин спрече расправу на овом форуму о питању нелегитимне агресије НАТО против суверене државе – Југославије.
Али журим да вас разочарам: можете користити процедуралне манипулације да блокирате једну или чак две седнице СБ УН. Само то неће помоћи да се избришу последице ваших рушилачких акција: хиљаде погинулих и осакаћених цивила, територије затроване осиромашеним уранијумом, експлозиван пораст броја оболелих од рака који ће, према проценама експерата, прогањати наредних 60 генерација становништва Балкана, рукама НАТО створено неугасло „жариште“ у центру Европе, које прети сваког тренутка да поново експлодира.
С тим у вези, цитирам говор бившег сенатора и садашњег председника САД Џоа Бајдена 1999. године на специјалним слушањима у Конгресу: „То сам је предлагао тада бомбардовање Београда. То сам ја предлагао слање америчких пилота и рушење свих мостова на Дрини. То сам ја предлагао да се обуставе све испоруке нафтних деривата. То сам управо ја предлагао те и друге конкретне акције.”
Колеге, надам се да разумете да што више покушавате да сакријете ружну истину, она се све више шири. Ових дана, цео свет се својим очима уверио да се ви и даље као живе ватре плашите чак и наговештаја отворене расправе о вашим нелегитимним агресијама против суверених земаља, којих се накупило много за последње две деценије. После Југославије извршили сте инвазију на Ирак, Сирију, Либију, Авганистан, свуда остављајући за собом траг смрти и разарања. И ако сте до сада успели да избегнете разговор на ту тему у Савету безбедности, немојте се надати да ћете исто тако лако успети да избегнете одговорност за своје поступке.
Хвала на пажњи.