У СЛУЧАЈУ да се Приштина одлучи за војни сценарио решавања косовског проблема, надам се да то неће наићи на подршку САД или бар њихових европских савезника. И надам се да ће то бити стављено на знање Приштини, која све више измиче контроли својих покровитеља – поручује у интервјуу, за „Новости“, Константин Косачов, председник Одбора за међународне послове Савета Федерације Русије.
* Да ли би, у случају оружаног напада Албанаца на север Косова, Београд могао да рачуна и на војну подршку Москве?
– Понављам, надам се да ће, уколико се Приштина одлучи да војним путем оствари своје интересе, отпор томе бити свеевропски. Србија има право да на то рачуна, с обзиром на дијалог који води са ЕУ. И, наравно, Србија може да рачуна и на Русију.
* Како Москва гледа на решење косовског питања, које би ишло у правцу евентуалне корекције граница?
– Наша позиција је кристално јасна, наше симпатије су на страни Београда, Србија је наш стратешки партнер, не признајемо независно Косово. Уколико у дијалогу Београда и Приштине буде пронађено решење прихватљиво за обе стране, Русија неће блокирати договорено.
* Значи ли то да се Русија не би противила подели покрајине?
– Не говорим у име Руске Федерације, нисам ни председник ни министар спољних послова, али лично сматрам да свако решење треба да се разматра. По мом мишљењу, сада би се требало концентрисати на имплементацију онога што је договорено. На пример, Заједница српских општина је добра идеја, али она још није формирана.
* Да ли је Русија спремна да се директно укључи у дијалог Београда и Приштине, који је сад практично мртав?
– Залажемо се за то да се сви проблеми решавају политичким путем и спремни смо за учешће у дијалогу уколико за то буду заинтересовани Београд и Приштина. Дијалог је закочен јер Приштина стално крши Резолуцију СБ УН 1244. Нажалост, њихови потези наилазе на подршку и одобравање САД и доводе у незгодан положај друге савезнике Америке у НАТО. Ту, пре свега, мислим на формирање „војске Косова“, као и на увођење такса на робу из Србије и БиХ. То прате и захтеви за доношење нове резолуције СБ, око чега не постоји јединство међу државама чланицама овог тела УН. Док се то не деси, важећи су само Резолуција 1244 и документи који су усвајани у вези са овом Резолуцијом.
* Какво решење за КиМ је, по вашем мишљењу, уопште могуће, с обзиром на сталне провокације Приштине, која се сад чак спрема и да тражи да „Србија призна геноцид на Косову“?
– Све више се стиче утисак да се косовске власти отимају контроли својих савезника, понашају се све радикалније. То ставља у неповољан положај земље ЕУ, а понекад и САД. Имамо информације да се на Косову концентрише не само криминал, већ и терористи који су истиснути из других земаља. Очигледно је да Косово све више постаје главобоља не само за Србију него за целу Европу.
* Како гледате на оптужбе које стижу са Запада, најчешће из САД, да „Русија шири свој малигни утицај на Балкану и подрива безбедност региона“?
– На Балкану, као и у свим другим деловима света, наша политика почива на три принципа: поштовању суверенитета и територијалног интегритета сваке државе и немешању у унутрашње ствари других земаља. Та три принципа су у супротности са политиком коју САД спроводе овде, а то је успостављање њиховог поретка, по правилима која они одређују.
МАЈДАН ОПОМЕНА ЗА СРПСКУ ОПОЗИЦИЈУ
* ЛИЧЕ ли вам протести опозиције у Србији на покушај
„мајданизације“?
– Не видим разлоге, ни политичке ни правне, које би натерале људе у Србији да изађу на улице. Сви проблеми треба да се решавају у оквиру Устава и законодавства, у институцијама. Знамо да се тзв. обојене револуције у неким земљама очигледно спороводе уз подршку споља. Мајдан се догодио у Украјини пре пет година, када се све могло решити политичким путем, али се десио државни удар и Украјина је била гурнута у нове проблеме који до дан-данас нису решени. То искуство је трагично и треба да буде опомена и за опозицију и у другим земљама.
ГРЕШКА ИЗ 1999.
* У ВЕЛИКОМ делу српске јавности уврежено је мишљење да НАТО не би смео да нас бомбардује 1999. да је Путин био на власти…
– Тада сам био саветник премијера Примакова и био сам у авиону који је променио курс над Атлантиком и слетео у Београд, због састанка са Милошевићем. Оно што смо урадили био је максимум у тадашњим могућностима Русије. После 20 година ситуација се променила и Русија сада има сасвим друге могућности. То треба да знају они који хоће да те могућности тестирају. Са европским колегама често причам о бомбардовању Србије и када у близини нема медија девет од њих десет отворено каже да је то била грешка.
НА ПРАВОЈ СТРАНИ
* Како коментаришете покушаје релативизације историје где се жели ставити знак једнакости између Хитлера и Стаљиновог режима?
– Такви покушаји су одвратни. Зна се ко је рат започео и шта би било са европским народима да је Хитлер победио. Шта би било да се Совјетски Савез 1944. зауставио на својим границама? То би био крај Европе. Захвални смо Србији да се и овде обележава Дан победе и српском народу што су се прикључили иницијативи „Бесмртни пук“. Ми смо на правој страни историје.
