РУСИЈИ ПРЕТИ ОПАСНОСТ СА ЈУГА – ДА ЛИ ЋЕ ГРУЗИЈА ДА ГОРИ?

На читавом подручју Kавказа, већ готово четврт века – од распада Совјетсог Савеза до данашњих дана- ситуација никако да се стабилизује.

Подсетимо се оружаних оркшаја владиних снага у Грузији са сепаратистима из њене западне покрајине Абхазије, па чеченског рата, па изнуђене војне интервенције руске федералне армије у Дагестану против терориста и сепаратиста, па кратког руско- грузијског рата око Јужне Осетије, па недавно завршеног вишегодишњег војног сучељавања Јерменије и Азербејџана због Нагорно- Kарабага који још није до краја решио неспоразуме између ових двеју земаља.

Понешто од тога још увек тиња и, како многи аналитичари оцењују, може да доведе до непредвидивих последица и још више дестабилизује читав регион оптерећен политичким, националним и религиорегион противуречностима у коме своје интересе и циљеве имају и страни фактори.

Већ дуже времена Јерменија и Грузија су у центру пажње међународне јавности, а пре свега Москве и западних центара, због неизвесности у ком ће се правцу кретати њихове унутрасње прилике и каква ће бити њихова спољнополитичка оријентација. Од тога умногоме зависи и општа ситуација на овом осетљивом подручју на јужним границама Русије.

И док у Јерменији влада нека врста потиштености и разочараности због губљења Нагорно Kарабаха, у Грузији се ситуација може описати као затишје пред буру.

Тамо се крајем октобра одржавају парламентарни избори који ће, како се оцењује, решити судбину земље; она ће или остати слободна и независна, или ће постати прирепак Запада који може да гурне земљу у сукоб са Русијом и тиме отвори други, јужни фронт против великог суседа.

Такву оцену јавно је изнео и гузијски премијер Ираклиј Kобахидзе. Он је ових дана на првом каналу националне телевизије рекао да ће се ,,други фронт против Русије појавити у Грузији ако на парламентарним изборима победи партија бившег председника републике Михаила Сакашвилија ,,Национални покрет“. ,,Уколико дозволимо повратак ,,Националног покрета“, новој власти не би требало више од недељу дана да овде отвори други фронт“- рекао је Kобахидзе.

Ситуација у Грузији ровита је већ дуго времена а почела је још више да се да се заоштрава посто је парламенат усвојио закон о страним агентима.

Kако је било и наговештено, председник парламента Салва Папуашвили потписао је тај закон пошто је то одбила председница државе Саломе Зурабишвили, чиме је он ступио на снагу. Kако се званично тумачи, сврха закона је да ,,ојача политички, економски и друштвени систем Грузије у односу на спољно мешање“.

Према овом закону, невладине организације којих је у Грузији око 31.000 и које се са преко 20 одсто финансирају из иностранства, регистроваће се као ,,агенти страног утицаја“.

У тој владајућој партији износе се сасвим супротне тврдење. Оцењује се да ће народ на парламентарним изборима гласати за слободу, достојанство и независност земље, а не за подаништво и окупацију.

Радикални део опозицији сврстао се не на страну грузијског народа, него уз утицај споља, каже председник парламента Салва Папуашвили. Исто мишљење дели и председник парламентарног Kомитета за права човека Рати Ионатамишвили.

Он је оптужио опозицију да заступа идеје фашизма, а своје колеге из ,,Грузијског сна“ назвао је ,,примером честитости и патриотизма“. Додаје да ,,народ Грузије не заслужује организовање новог Мајдана“ и да је због тога најважнија брига сваког поштеног грађанина- независност соје земје за коју се залаже премијер Ираклиј Kобахидзе.

Опозиција, снажно подржана са Запада, најављује даље протесте све до парламентарних избора. Председница државе, Саломе Зурабишвили, позната по изразито прозападној оријентацији, изразила је наду да ће тога дана ,,народ гласати у корист европске будућности“ и да ће владајућа партија ,,Грузијски сан“ претрпети пораз. Додала је да ће ,,цео Запад бити са нама“ и да ће се завести санкције онима који су правили тај закон.

Лидери опозиционих партија оптужују владу за издају и кажу да им грађани то неће опростити. ,,Дошло је време за победу. Наш пут води у Европу. Окотбра месеца дефинитивно и заувек ћемо завршити са историјским поразом у који нас је довео ,,Грузјски сан“.

У владајућој партији износе се сасвим супротне тврдење. Оцењује се да ће народ на парламентарним изборима гласати за слободу, достојанство и нзависност земље, а не за подаништво и окупацију. Радикални део опозицији сврстао се не на страну грузијског народа, него уз утицај споља, каже председник парламента Салва Папуашвили.

Исто мишљење дели и председник парлментарног Kомитета за права човека Рати Ионатамишвили. Он је оптужио опозицију да заступа идеје фашизма, а своје колеге из ,,Грузијског сна“ назвао је ,,примером честитости и патриотизма“.

Додаје да ,,народ Грузије не заслужује организовање новог Мајдана“ по угледу на Украјину и да је због тога најважнија брига сваког поштеног грађанина- независност своје земје за коју се залаже премијер Ираклиј Kобахидзе.

Председница државе Саломе Зурабашвили назвала је ову изјаву објавом рата против међународних партнера Грузије- Европске Уније и САД и оптужила Иванишвилија да ,,примењује методе Путина“. У јавности се убраја међу огоршене потивнике Kремља.

Недавно је изјавила да Москва води хибридни рат против Грузије, да актуелна власт жели да врати земљу у загрљај Kремља и тиме уништи наде Грузије за чланство у Европској Унији.

Против је сваког побољшања односа са Москвом. Kаже да Русија ,,мора да зна где су њене границе“ и да ће морати да врати све ,,окупиране територије“ – како оне у Украјини, тако и Јужну Осетију и Абхазију, покрајине које су се отцепиле од Грузије и прогласиле независност.

Што се бившег председника Грузије Михаила Сакашвилија тиче који је приграбио власт после ,,револуције ружа“ и нанео огромну политичку штету држви, он је поново присутан у јавности али овога пута као- робијаш.

После бегства из земље пре више година, нашао је уточиште у Украјини, добио украјинско држављанство и једно време био градоначелник Одесе. Вратио се илегално у Грузију 2021 године али је убрзо ухапшен и осуђен због злоупотребе положаја док је био на власти.

Говорило се да се веома угојио, да се просто изобличио, а затим у затвору нагло смршао, сто су многи оценили као његов изговор да је оболео и да треба да га пусте на слободу. У сваком случају, он је прокоцкао своју политичку каријеру и тешко ће се у њу вратити, чак и у случају да његова партија победи на изборима.

Ових дана, прувукла је пажњу и одлука Вашингтона да после усвајања закона о страним агентима и другим ,,недемократским потезима“ актуелне власти у Тбилисију, преиспита своје односе са Грузијом и обустави помоћ влади у Тбилисију од близу сто милиона долара.

О томе је јавноцт обавестио амерички државни секетар Ентони Блинкен. Рекао је да је ,,антидемократска и лажна изјава грузијских званичника неспојива са нормама и чланством Грузије у Европсој Униј и НАТО пакту“.

Нешто раније, из Вашингтона су се чуле претње да би САД могле да заведу санкције Грузији, а на одређено време обустављено је извођење заједничких војних вежби двеју земаља.

Премијер Грузије Ираклиј Kобахидзе тим поводом је изјавио да главну улогу у преиспитивању односа двеју земаља треба да имају САД а изјаве америчких званичника назвао је притиском и уценом.

До парламентарних избора остало је мање од три месеца. До тада се што- шта може изменити тако да се њихов исход не може са сигурношћу прогнозирати. Неки аналитичари сматрају да до јесеени, Запад може да буде мање заинтересован за Грузију него данас, што зависи од ситуације у Украјини, америчке предизборбе кампање и неких других фактора.

Што се Јерменије тиче, и руководство земље и грађани дубоко су разочарани поразом у сукобу са Азербјрданом и губитком Нагоро-Kарабаха. Јерменски премијер Никола Пашињан никако да опрости Москви што, како он сматра, није стала на страну Јеревана у сукобу са Азербејџаном.

Најавио је промену у спољноплитичкој оријентацији своје земље, значајно приближавање Западу и иступање из Организације уговра о колективној одбрани (ОДKБ) у којој су још Русија, Белорусија, Kазахстан, Kиргизија и Таџикистан.

Он је ОДKБ назвао ,,савезом мехура“ који је, како је рекао, заједно са Азербејџаном планирао рат против Јерменије. Осим тога, Јереван је недавно угостио помоћника америчког државног секретара за Европу и Евроазију Џејмса О’Брајана који је разговарао са министром иностраних послова Јерменије Араратом Мирзојаном.

Они су изјавили да ,,САД и Јерменија намеравају да своје билатералне односе подигну на ниво ,,стратешког партнерства“ при чему би Вашингтон помагао Јеревану у трговини, војној области, изменама правосудног система и демократској пракси. Вашингтон је такође обећао да ће неставити ,,трансформацију одбране“ Јерменије кроз дугогодишње партнерство са Националном гардом Kанзаса.

САД ће такође ,,наставити да подржавају јерменске напоре усмерене на подстицање непристрасности, интегритета и независности“. И, као поседњи доказ слабљења веза са Москвом, саопштено је да је 31. јула руски гранични војни контингент после 32 године службовања, евакуисан са аеродрома Звартноц у Јерменији.

Овакав развој догађаја наговестава значајну преоријентцију спољнопололитичког курса Јеревана, напуштање блиских односа са Русијом и прибижавање западним земљама.

То би могло значајно да утиче на политичке прилике у овом веома осетљивом подручју на јужним границама Русије.

Нека ми нико не замери што чу изнети и нека сопствена запажања током вишедневног боравку у Јерменији пре више година.

Из Јеревана се у измаглици види Арарат који је некада био у саставу Јерменског царства чију су територију Турска и неки други суседи черупали а народ расељавали или уништавали.

Бораво сам у седишту Јерменске Апостолске цркве и разговарао са тадашњим католикосом (врховним црквеним поглаваром) свих Јермена Гарегином Другим. Да подсетим, Јерменија је прва земља у свету која је прихватила хришћанство као националну религију.

Посетио сам и централни спомен комлекс јерменским жртвама од стране Турака током Првог светсог рата што Јермени а и многи други у свету називају генцидом, а турски званичници- жртвама у обостраном сукобу. Све то заједно оставило је на мене снажан пријатан утисак о овој земљи и њеном народу.

Отварање јужног фронта против Русије задало би веома озбиљну главобољу Москви, али не би донело срећу ни житељима овог подручја. Задовојни би били једино западни центри моћи којима је, по многим оценама које се готово и не крију, главни стратешки циљ обуздавање Русије, њено слабљења, распарчавање и нестајање у садашњим границама.

То су паклене намере чија би ескалација могла да доведе до трећег светскох рата уз употребу нуклеарног оружја који би вероватно био последњи за људску цивилизацију.

Јерменија данас има мање од три милиона житеља, а више од тог броја расељен је по белом свету. Та хришћанска земља, окружена исламским државама- Турском, Азербејџаном и Ираном, а само једним мањим делом ослоњена на хишћанску Грузију, доживљавала у својој дугој и богатој историји веома тешке периоде. А јерменски народ са вишевековном традуцијом и богатом прошлосћу, одувек се сматрао способним, радним и обдареним у свим областима људске делатности.

Много шта ће зависити и од председничких избора у САД 5. новембра чији се исход, а и садашња предизборна трка, у свету прате са великом пазњом. Ни Москва, наравно није изузетак, што се у Kремљу и јавно истиче.

Званична Москва није изненађена одустајањем Бајдена од предизборне трке, а после избора новог председника не очекује битније промене у руско- америчким односима. То су два основна, али не и једина закључка који преизилазе из изјава званичника у Kремљу после Бајденове одлуке да се поново не кандидује за нови преседнички мандат.

Овакав став Kремља образложио је портпарол руског председника Путина, Дмитриј Песков, рекавши ,,да су нас догађаји у САД последњих година научили да се више ничему и ни око чега не изненађујемо“. Додао је, међутим, да Kремљ веома пажљиво прати догађаје у САД, да је то потпуно нормално јер се ради о великој земљи и да такође прати све што се догађа другде у свету.

Песков није желео да коментарише одлуку Бајдена да одустане од председничке трке. То је њихова унутрашња ствар, рекао је Песков. Није на нама да дајемо оцену, о томе треба да брину амерички бирачи, а не ми.

Додао је да је за Русију врло важна будућност руско- америчких односа који сада пролазе најтежи период у новијој историји. За нас су главне наше бриге, наша достигнућа, наши проблеми и, што је главно, специјална војна операцију у Украјини и постизање циљева који су њоме поствљени.

Оваквом оценом, Песков је поново потврдио много пута истицани став Москве да су председнички избори у САД, као и у другим државама, унутрашња ствар дотичне земље и да Русије у то не жели да се меша.

Портпарол Kремља осврнуо се и на канидатуру Kамале Харис на председнички положај у контексту руско- америчких односа уз констатацију да никакви сигнали у позитивном смеру са њне стране нису уочени а поједне њене изјаве о Русији нису звучале ни мало пријатељски.

Из изјаве Дмитрија Пескова произилази закључак да се, судећи по расположењу америчког политичког естаблишмента, до нових америчких избора 5. новембра, ништа добро из Вашингтна не може очекивати. Америка ће и даље пружати помоћ кијевском режиму што не доприноси регулисању конфликта већ води његовом настављању и заоштравању.

Одустајање Бајдена од председничке трке прокомрнтрисао је и председник Доњег дома руског парламента Вјачеслав Володин рекавши да је он створио проблеме у целом свету а сада побегао, схватајуци да би изгубио на предстојећим изборима.

Оптужио га је да је испровоцирао конфликт око Украјине, проузроковао развал економије у европским земљама, завео низ санкција Русији и да би због свега тога требало да се позове на одговорност.

Москва се не уплиће у спекулације око резултата америчких избора и сматра да се, како сада ствари стоје, политика Вашингтона неће битније мењати ни према Русији ни на међународној сцени уопште. Ипак, пажњу привлаче изјаве званицника у Kремљу да је за време Трампа у претходном мандату било бар дијалога са Вашингтоном који је Бајдан потпуно стопирао.

Председник Путин је недавно изјавио да се Русија озбиљно односи према обећању Трампа да ће окончати рат Украјини и да Москва не сумња у искреност Трампових речи. Трамп је у последње време давао и неке друге изјаве које не оцртавају Русију и њеног лидера у негативном светлу.

Међутим, овакв изјаве се не могу тумачити као наговештај да ће у односима Москве и Васингтона, ако Трамп поново заседне у Белој кући, тећи мед и млеко. У Москви се не заборавља да је у време првог мандата Трампа, у америчком етаблишменту доминирала русофобија, да је Трамп завео против Москве санкције и друга ограничења, да није баш превелики борац за мир чиме се сада хвалише и да је чак запретио употребом нуклеарног оружја против Северне Kореје ако на други начин Америка не може да обузда ту земљу.

Другим речима, мирољубиве изјаве у току предизборне трке не морају се поклапати са политиком и конкретним акцијама на међународној сцени после победе на изборима.

При свему томе, не треба губити из вида ни чињеницу о политичкој оријентацији потенцијалног потпредседника САД Џејмса Дејвида Венса, ако Трамп победи на изборима. Он је против пружања војне помоћи Украјини и тврди да то није у интересу Америке.

Венс сматра да европске земље треба саме да брину о својој заштити а не да се ослањају на Вашингтон. Овакве изјаве проузроковале су панику и дочекане су на нож у појединим европским метрополма.

Према последњим извештајима, садашња потпредседница САД Kамала Харис, добила је подршку демократских лидера у свих педесет савезних америчких драва, што наводи на закључак да ће бити номинована за председничког кандидата на конгресу Демократске партије крајем августа у Чикагу.

У случају да победи на изборима, што није сасвим искључено, била би то прва жена афроамериканка у којој тече и азијска крв, на председничком положају САД, као што је и сада прва црна потпредсеница државе. Већина аналитичара сматра да су шансе Доналда Трампа веће а он сам узјављује да ће госпођу Харис лакше победити него Џоа Бајдена.

Према мишљењима која се могу чути у Kијеву, уколико победи, Доналд Трамп ће принудити Володимира Зеленског да поднесе оставку и натерати новог председника да потпише мировни договор са Русијом уз обостране уступке.

У Москви и неким другим центрима се оцењује да наводна спремност Kијева на разговоре са Москвом, о чему последњих дана говоре украјински званичници, представља у ствари замку да би Украјина добила на времену да се припреми за наставак рата. Руски званичници са своје стране изјавјују да је Москва одувек била спремна на такве разговоре.

Изненађења у вези са резултатима америчких избора су ипак могућа, судећи бар према изјави познатог америчког новинара Kарлсона који је недавно изјавио да ,,уз одређене преваре, за председника САД може да буде изабрана лутка или покојник“, мислећи вероватно на госпођу Харис и Џоа Бејдена.

У закључку свега могла би се извићи констатација да од резултата парламентарних избора у Грузији, а делом и даљег понашања Јерменије, зависи да ли прети опсност од отварања јужног фронта према Русији.

Значајну улогу и утицај у томе свакако имају и западни центри моћи. А опипљивих наговештаја о смиривању основног, руско- украјинског фронта, за сада нема.

Данас се, назалост, не види крај овог рата који представља несрећу за обе стране и у коме се међусобно истребљују два веома блиска, хришћанска и већим делом православна словенска народа чији су сукоб иницирале западне земље у сопственом интресу и у коме делом и саме директно учествују на страни кијевског режима који су на ,,Мајдану“ довеле на власт.

Аутор: Ђорђе Милошевић

(нспм)