„Не видим смисла, нити основе да се преговори са Сједињеним Државама наставе у блиској будућности.“
То је изјавио је заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков после одбијања САД да узме у разматрање руске захтеве.
Наиме, Вашингтон је одбио кључни руски захтев у преговорима о „безбедносним гаранцијама за Русију“ – одустајање од даљег проширења НАТО-а на исток, односно пријем неколико постсовјетских држава које су се одметнуле од Москве: Украјине, Грузије и Молдавије.
У интервјуу за РТВИ, Рјабков је рекао да Москва није крила да је испуњавање захтева кључна ставка од које зависе све друге тачке о којима су били спремни да разговарају „и ако не добију писмене правне гаранције“ за тај услов, онда нема разлог за преговоре.
Он сматра да је главни проблем то што САД и НАТО не желе да прихвате овај фундаментални руски захтев.
Русија нема право вета у НАТО
Бела кућа и НАТО саопштили су да „Русија нема право вета у НАТО-у“ и да Москва не може да одређује приоритете Северноатлантске алијансе, нити да намеће вољу суверених држава њиховим стратешким одлукама.
Први Путинов дипломата, Сергеј Лавров, рекао је да ће Русија знати како да се заштити и да неће вечно чекати да Запад промени своју политику.
„Развијамо војну и војно-техничку сарадњу са нашим партнерима и савезницима. Присутни смо у многим деловима света“, упозорио је Лавров.
Његов заменик Рјабков, на спекулације да би Русија могла да „постави своју војну инфраструктуру“ на Kуби или у Венецуели као одговор на неуспеле разговоре са Сједињеним Државама, кратко је рекао да „не жели ништа да прејудицира“ и да такву могућност не потврђује нити одбацује.
Лавров је напоменуо и да је Русија спремна на сваку врсту економских санкција и да зна како да их заобиђе.
Kремљ је троструке руско-западне преговоре у Москви описао као „преговоре са колективним Западом“ – у Женеви са САД, у Бриселу са НАТО-ом и у Бечу са ОЕБС-ом – као неуспешне, а руски медији наводе да су „преговори заглавили у ћорсокак“.
Али изгледа да би Руси ускоро могли да изнесу нови предлог.
Нови руски предлог
У коментару за Kомерсант у Москви, Алексеј Громико, директор Института за Европу при Руској академији наука, унук бившег дугогодишњег совјетског министра спољних послова Андреја Громика, рекао је да би најбоља опција била „неутралност Украјине, Грузије и Молдавије, „као што су Аустрија и Финска и Швајцарска.“
„То би била паметна алтернатива“, рекао је Алексеј Громико.
Тврди и да је Запад преварио Русију још деведесетих година прошлог века дајући јој вербална уверавања да се неће ширити на источну Европу, а посебно не на бивши СССР.
„Запад се прави глуп, али тако је било“, каже Громико.
НАТО само каже да члан 10 Статута НАТО каже да „свака европска држава која жели може постати чланица“.
Али Громико наводи да је то написано 1949. године, када нико није ни помислио да би то могле постати источноевропске државе које су тада биле у совјетској (руској) сфери утицаја.
Русија не може да поднесе сужавање свог простора као суперсила каква би желела да буде.
Прокремљански медији наводе и да је наставак преговора непотребан без испуњења главног услова – Украјине без НАТО-а.
Украјински политиколог Гордеј Белов, пак, каже да Русија својим понашањем гура не само Украјину, већ и Финску и Шведску ка НАТО-у.
„Политика Русије да прети Украјини, звецка оружјем дуж границе и заузме украјинску територију, натерала је Kијев да се окрене на другу страну“, рекао је Белов руским медијима, рекавши да „ако Русија има“ црвену линију „која не сме да се пређе, онда је има Украјина, а то су њене границе, пре 2014.
На повлачење Москве из даљих преговора реаговали су у Белој кући, где је Џек Саливан, саветник америчког председника Џоа Бајдена за националну безбедност, рекао да „нема датума за нову рунду преговора“.
Он је напоменуо да је ситуација на украјинској граници и даље напета, али нема обавештајних података који би потврдили да се Русија спрема за интервенцију у Украјини.
Неки руски аналитичари сматрају да ће Русија наставити да ствара тензије око Украјине и играти игру „рат је могућ“ како би натерала Запад да попусти јер је, како каже Путинов портпарол Дмитриј Песков, „чланство Украјине питање живота и смрти“.
Ивесно је да Русија неће одустати од својих захтева у том погледу.
Песков је навео да маневри дуж украјинске границе немају везе с преговорима те да Русија „на својој територији има право да спроводи вежбе како и када хоће“.
На све то реаговала и московска берза која је пала за два посто, а и рубља је додатно пала у односу на долар и еуро.