Ширење војне сарадње између Русије и Никарагве представља још један значајан корак у руској глобалној стратегији, која укључује јачање присуства у Латинској Америци.

Ово партнерство добило је нови замах након што је руски премијер Михаил Мишустин одобрио нацрт споразума о војној сарадњи, који је предложило Министарство одбране Русије.

Овај документ има потенцијал да унапреди војну сарадњу између две земље, а истовремено указује на растуће геополитичке тензије између Русије и Запада.

Kораци ка реализацији сарадње

Након одобрења пројекта споразума, Мишустин је наложио Министарству одбране и Министарству спољних послова Русије да започну преговоре са Никарагвом.

Циљ ових преговора је убрзање процеса финализације споразума, који би могао укључивати широк спектар војних и технолошких аспеката.

Овај потез долази у тренутку када Никарагва, предвођена председником Данијелом Ортегом, све више демонстрира политичку блискост са Русијом, Kубом, Венецуелом и другим земљама које се противе хегемонији Сједињених Америчких Држава.

Геостратешки значај Никарагве

Никарагва има кључну геостратешку улогу у региону Латинске Америке, нарочито с обзиром на њену близину Сједињеним Државама.

Најкраћа ваздушна удаљеност између Никарагве и Вашингтона износи око 3.000 километара, што је домет који покривају руске балистичке ракете средњег домета, попут система „Орешник“.

Ово додатно наглашава потенцијални значај ове сарадње за геополитичку равнотежу у региону. Предлог сарадње изазвао је спекулације о могућем размештању руских војних база и ракетних система у Никарагви, што би могло створити ситуацију налик Kарипској кризи из 1962. године.

Иако су никарагванске власти демантовале тврдње о могућем размештању руских ракета и база, њихова невољност да пруже потпуни увид у документе оставља простор за сумње.

Ово је посебно релевантно у контексту продужења дозволе за транзит и боравак страних војних снага на територији Никарагве, што је Ортега омогућио почетком новембра 2024. године за први део 2025. године. Поред руских трупа, дозвола се односи и на војне јединице из Kубе, Венецуеле и других савезничких држава.

Историја сарадње и перспективе развоја

Војна сарадња између Русије и Никарагве није новост. Још у фебруару 2015. године, министри одбране две земље, укључујући Сергеја Шојгуа, потписали су пакет споразума који су укључивали поједностављен улазак руских војних бродова у никарагванске луке. Ови споразуми су поставили темеље за даље продубљивање војно-техничке сарадње.

Развој ових односа додатно је оснажен сличним политичким ставовима две земље, као и њиховим заједничким интересом за смањење утицаја САД у региону.

Никарагва се, попут Kубе, Венецуеле и Боливије, суочава са непријатељским окружењем због својих политичких ставова и савезништва са државама које изазивају америчку хегемонију. Због тога, руска подршка представља важан ослонац за стабилност режима у Манагви.

Други Kарипски кризни сценарио?

У светлу ових догађаја, поставља се питање да ли би јачање војног присуства Русије у Никарагви могло изазвати нову геополитичку кризу сличну Kарипској кризи из 1962. године.

Руска стратегија успостављања војних савеза и потенцијалних база у непосредној близини САД може се упоредити са хипотетичком ситуацијом у којој би Русија стационирала своје трупе у Мексику, што би изазвало озбиљну реакцију Вашингтона.

За председника Доналда Трампа, који је познат по свом оштром ставу према државама попут Kубе и Венецуеле, овакво јачање руског утицаја у Латинској Америци могло би представљати озбиљан изазов.

Његова администрација ће морати да одлучи како да одговори на руско присуство у региону, посебно ако се сарадња између Москве и Манагве додатно продуби.

Проширивање војне сарадње између Русије и Никарагве отвара нова питања о глобалној равнотежи моћи и геополитичкој стратегији.

Ово партнерство, које се темељи на историјским и стратешким интересима, има потенцијал да значајно утиче на односе у Латинској Америци и шире.

Са могућношћу развоја руских војних база у Никарагви и њиховим геостратешким позиционирањем, свет би могао бити на прагу нове епизоде геополитичких тензија.

У том контексту, пажња глобалних актера биће усмерена на даљи развој односа између Москве и Манагве, као и на реакцију САД.

(Wебтрибуне.рс)