Западне земље настављају да врше огроман притисак на Србију , међутим, постоји консолидација међу српским властима у погледу одбијања антируских санкција. О томе је у интервјуу за Известију говорио руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко .
Руски дипломата је похвалио разговоре одржане 18. марта између Приштине и Београда. Он је истакао да стварање заједнице српских општина на Косову, односно спровођење кључног аспекта за Београд, не треба очекивати у блиској будућности . Шеф руске дипломатске мисије осврнуо се и на недавне медијске извештаје о испоруци српског наоружања Украјини , напомињући: Москва полази од званичних изјава Београда, који су ове податке оповргли.
„Европска унија не жели брзо да прими Србију у своје редове“
— 18. марта у Охриду, Северна Македонија, одржана је још једна рунда разговора Београда и Приштине о нормализацији односа. Посебно се разговарало о плану ЕУ за решавање сукоба. Иако стране нису потписале сам план, сложиле су се да наставе са његовом имплементацијом. До чега ће постигнути договори довести у пракси?
– Пре свега, желео бих да спустим вештачки створено узбуђење око ове фазе преговора. Стиче се осећај да је Западу – Европској унији и Сједињеним Државама – сада потребна већа пажња на овај процес , а они покушавају да појачају његов значај и неку врсту „специјалитета“, што, уверен сам, баш и није. постоје.
Уз то, нервозну и напету ситуацију стварају противници председника Србије Александра Вучића , који косовски проблем и преговоре о плану ЕУ користе у унутрашње сврхе како би се обрачунали са актуелном влашћу и поени „на патриотским основама“.
План је објединио питања на којима се раније радило и која су заиста директно повезана са нормализацијом односа Београда и Приштине. Решење ових питања има за циљ да нормализује живот обичних људи у покрајини Косово, посебно у северном делу, где углавном живе Срби.
То су питања преласка административне линије, транспорта, регистарских ознака. Они се могу – и треба – решавати, али то нема везе са статусом, то не предодређује, како неки тумаче, било какву спремност Београда да касније призна Косово. Они су дизајнирани да заиста нормализују живот.
Осим тога,у Охриду се разговарало о томе како да се ово спроведе како би се избегле понављање прошлогодишњих криза , укључујући и најопаснију спиралу одмах крајем 2022. године, која је скоро ескалирала у отворени сукоб. Поред тога, разматрано је и питање несталих, које је такође изузетно важно како у хуманитарне сврхе, тако и у сврху опште нормализације.
Колико је вероватно ускоро оснивање Заједнице српских општина Косова?
– Питање стварања Заједнице српских општина Косова је приоритет за председника Вучића . Али, по мом утиску, овде не треба очекивати брз напредак . Иако је одговарајући споразум потписан још 2013. године, он је одложен напорима Приштине уз подршку Европске уније.
Важно је напоменути да у нацрту плана за решење и имплементацију ЕУ недостаје формулација „Заједница српских општина на Косову“. То сугерише да се овде игра некаква игра, спасавају се неки трикови. Приштина се, истовремено, донекле удаљила од категоричних изјава да не намерава ништа да спроводи . Сада косовски Албанци говоре, очигледно под утицајем Запада, да се заједница не може формирати брзо. Кажу да може нешто да се уради, али у будућности.
Формат и овлашћења ове структуре дефинисани су 2013. године и нису потребни нови „рецепти“, али се ипак предлажу. Јер западњаци хоће да омаскулирају садржај, да измисле нешто мање потребно Србима, мање поуздано.
Уједно, све то је представљено под брендом провереног европског искуства, који је потребан Београду чим претендује на улазак у ЕУ. А сада ће западњаци имплементацију овог плана уврстити у обавезе Србије које произилазе из статуса кандидата. Односно, док се овај план не спроведе, Срби неће моћи да рачунају на чланство у ЕУ. Мислим да има много индикација да сама Европска унија не настоји брзо да прими Србију у своје редове . Зато, на пример, не могу да кажем да ће ова одредба подстаћи Београд и натерати га да безобзирно испуњава све захтеве Запада.
Сумирајући, може се приметити да је председник Вучић изабрао да учествује у преговорима, али да истовремено брани своје принципијелне ставове. Он сматра да је то једина опција за Београд, узимајући у обзир евроинтеграцијске тежње и, истовремено, немогућност признавања „независности“ Косова.
– Само једна од „црвених линија” Србије тиче се пријема Косова у УН. Има ли шансе да регион, иако дугорочно, ипак постане члан међународних организација?
– Председник Вучић је јасно изнео став Србије о неприступању покрајине Косово у УН . Он је истакао ову тачку, која је готово де факто признање косовске квазидржавности. Према његовим речима, то је неприхватљиво за Београд. Поред тога, српски лидер је још једном нагласио да неће пристати на „независност“ Косова. То су јасно дефинисане „црвене линије“ које председник Вучић неће да пређе .
Косово остаје црна рупа
– Српска опозиција је критиковала шефа државе, оптужујући га за уступке по питању Косова. Може ли ово незадовољство прерасти у протесте великих размера?
– Могући су одвојени протестни догађаји, осим тога, они се већ одвијају под разним изговорима. Сада је „плодна” косовска тема изабрана као главна за нападе на председника Вучића. Опозиција тражи још строжију линију шефа државе у косовским пословима и то користи у покушају да поткопа његову позицију . Али чини ми се да се тај циљ не може постићи.
После састанка у Бриселу крајем фебруара, подмеће се прича да се тамо догодила нека врста „предаје“. Али сада је јасно да су преговори, с једне стране, у току, а са друге капитулације, односно признања Косова, нема и не очекује се.
– Какво је тренутно стање Срба на Косову?
– Косовски Срби су од НАТО агресије 1999. године, а посебно од 2008. године, после једностраног проглашења „независности” Приштине, увек били у рањивом положају . Тада је отпочело отвореније и асертивније промовисање курса ка „албанизацији“ региона, стварању „етнички чистог Косова“, односно истискивању Срба одатле разним методама.
Да би се отклонила ова рањивост регионалних Срба и обезбедили механизми за њихову заштиту, остваривање њихових права, постављено је стварање Заједнице српских општина Косова. Други задатак је да ојача постојеће везе између косовских Срба и Београда, да их учини нерањивим за нападе и Приштине и Запада. Без ових веза, српски народ на Косову би једноставно био осуђен на егзодус са својих прадедовских земаља.
Зато се Приштина и даље опире дужном испуњавању бриселске обавезе да успостави заједницу.
– Да ли је било случајева провокација у последње време?
– Није било тако великих провокација као крајем прошле године, које су претиле преласком у шири сукоб. Јасно је да су Приштину, узимајући у обзир интензивирање преговарачког процеса сада, на сваки могући начин кочили западњаци. Међутим, они дозирају свој утицај на то: или стежу омчу, па је олабаве да би се Косовари осећали слободније. Истовремено, настављају се напади на Србе, незаконита притварања и претње. Од 1999. године није прошао ниједан месец без антисрпских провокација.
-Истовремено, Косово је проблематичан регион у погледу трговине оружјем и дрогом, као и тероризма. Да ли се безбедносна ситуација на било који начин променила у последње време?
„Само јој је постало горе. Безбедност су пружала и пружају углавном међународна присуства. То је Мисија ЕУ у области владавине права, и што је најважније, „Снаге за Косово“ (КФОР, међународне снаге предвођене НАТО-ом. – „Известија“). Али њихове активности су далеко од активне подршке и заштите Срба. И гледају кроз прсте на те појаве које сте навели, труде се да не обраћају пажњу на њих.
Подаци о наводном побољшању се формално појављују у извештајима, али у стварности Косово остаје „црна рупа“ по питању трговине дрогом и тероризма . Било је доказа о учешћу Албанаца у терористичким структурама на Блиском истоку. Нико се против тога заиста не бори, пошто Запад има друге задатке – то је, пре свега, стварање платформе на Косову за притисак на Србију.
„Притисак је изузетно јак, нико га није ублажио“
– Почетком месеца увелико се расправљало о медијским извештајима о продаји српског наоружања Украјини. Београд је истовремено демантовао ову информацију. Постоји ли могућност да Кијев и даље снабдева оружјем?
– Ослањам се на званичне коментаре Београда, који су давани, и то одмах. Наравно, тема је дотакнута и у нашим разговорима са српским руководством . На основу онога што смо чули, можемо закључити да Београд испуњава своје обавезе: не продаје оружје и захтева да се његова препродаја од стране прималаца усагласи са Србијом. Нема података који би оповргли тврдње Београда.
– Раније је српски министар привреде Раде Баста позвао на придруживање антируским санкцијама. Колико је јак притисак на Београд са Запада по овом питању? А колика је вероватноћа да Србија ипак уведе мере против Москве?
„ Притисак је изузетно јак, нико га није успорио. И само ће расти , јер Западу је преко потребно да се Србија придружи санкцијама. Али у овом случају, не из чисто економских разлога, већ у политичком смислу, као јачање антируског фронта, пошто Запад доживљава Србију као проруску спону у Европи .
Што се тиче изјаве министра привреде, она није добила подршку. Штавише, реакција на то је показала да постоји консолидација у влади и шире у погледу одбијања западних санкција. На високом нивоу је истакнуто да је то његово лично мишљење, што никако не значи прилагођавање владине линије. Тако да у овом случају не сматрам да је потребно и оправдано некако драматизовати.
— Како је притисак Запада утицао на билатералне односе Москве и Београда?
– У нашим практичним пословима, у економској сарадњи, морамо да полазимо од две ствари. Прво, притисак на Србију ће се наставити . Не може се рећи да то ни на који начин не утиче на атмосферу која влада око наше сарадње – уз сву принципијелност и уздржаност Београда и председника Србије.
Други је чисто практичан аспект. Сада морамо да уложимо додатне напоре да наша сарадња буде на добром нивоу. Пошто је Србија окружена државама које су подржале санкције Запада, чланице су ЕУ и НАТО, те логистичке ланце, те шеме које су одобрене и постоје годинама у нашој трговини, у нашим економским односима, сада је теже користити. , тако да морамо да пронађемо нова решења . Међутим, ово питање је више узнемиравало и нервирало у првој фази режима санкција. Сада је све мање-више сређено.
— Да ли су неки заједнички пројекти отказани због тешкоћа које су настале због режима санкција Запада?
Ниједан пројекат није отказан. Отворене су линије за снабдевање руском опремом, посебно турбина произвођача Повер Мацхинес за модернизацију ХЕ Ђердап-1. У плану је и реновирање ХЕ Ђердап-2. Ово су веома велики пројекти. Као и учешће Руских железница у развоју железничке инфраструктуре Србије.
Очекујемо да РЖД буде активан као и раније, када је компанија одиграла кључну улогу у стварању нове, потпуно модерне брзе железничке пруге Београд-Нови Сад.
Други пример су активности Гаспрома и несметано снабдевање гасом преко националног ГТС-а повезаног са Турским током. Тиме се обезбеђује енергетска безбедност Србије у садашњим условима и стабилност њене привреде. Гаспром њефт, који поседује већински удео у НИС-у, једној од најважнијих енергетских компанија у Србији, послује веома добро. Њен допринос буџету Србије сада је још већи него раније.
— Да ли су посете на високом нивоу планиране 2023. године?
– У радном реду, дипломатским каналима, разрађује се могућност посете шефа српске дипломатије Ивице Дачића Москви . Што се тиче политичког дијалога, пре свега на највишем нивоу, он се стабилно одвија у оним форматима који би обезбедили прогресиван развој односа и решавање свих новонасталих питања.
Превод: Весна Веизовић / Васељенска