Свет преживљава највећу опасност од рата после карипске кризе, али Русија није Совјетски Савез, упозорава Сергеј Kараганов, руски политиколог и бивши саветник Kремља, позивајући Запад да одустане од намере да игра по „закону џунгле“, рушећи међународно право.
У интервјуу за Спутњик Kараганов, декан Факултета светске економије и политике на Високој школи економије у Москви, истиче да је више разлога зашто је претња од ширег сукоба драматично порасла.
— Први разлог је пад квалитета елита у већини земаља, посебно на Западу. Други је то што постоји извесни скривени очај који може да подстакне на покушај да се ствари реше на најпростији начин. Трећи је да се нагло погоршала војно-техничка ситуација — појавило се ново оружје и нове земље које поседују нуклеарно оружје, појавило се и сајбер оружје. Најзад, урушава се и систем контроле наоружања који је давао какву-такву сигурност. Зато је ситуација заиста запањујуће опасна и чудим се што се међународна заједница не бори за мир. Ја то зовем стратешким паразитизмом, сви су навикли, осим можда Срба, да верују да ће мир да траје заувек.
Има ли икаквих позитивних тенденција?
— Има, а главна је што се Русија уздигла и обновила способност обуздавања, па наши амерички и други западни пријатељи знају да ће ако крену бити моментално кажњени. Рецимо, сад би било апсолутно немогуће бомбардовати Београд или било коју другу земљу, немогући су она срамота и онај ужас који су се догодили 1999. године. Сви одлично схватају да ће Русија казнити агресора. То се догодило захваљујући нашем војно-техничком развоју, томе што се елита у Русији тргла и томе што смо ми у Сирији показали шта умемо.
Навели сте у једном чланку да је Русија добила трку у наоружавању, али Америка држи све финансијске полуге. Можете ли добити у том финансијском рату, јер санкције подразумевају све оштрија финансијска ограничења?
— Данас је читав свет у преломном тренутку: стари економски систем се руши. Американци и Запад су увидели да се систем који они нуде свету, либерални економски систем, базирао на темељима њихове војне надмоц́и. Сада те надмоћи нема и зато и Запад напушта тај систем. Наравно, сада престоји тежак период, санкције су уведене против свих, али наступио је период економских ратова и то треба разумети.
Дмитриј Песков каже да се треба припремити на најгори сценарио.
— Сваки нормални бизнисмен и руководилац треба да разуме да је свет кренуо путем сурове економске борбе. Санкције су само један од елемената. Не користе их само Американци, него и Европљани који засипају санкцијама кога стигну, а не само Русију.
Постоје ли слаба места Русије и опасност да их Запад искористи?
— У новом Хладном рату који једнострано покрећу САД и Запад однос снага се потпуно разликује. У прошлом Хладном рату Совјетских Савез имао је непоуздане и веома скупе савезника, и боље да их није ни имао, а супротстављао се Западу, с једне, и Kини, с друге стране. Сада се ситуација из корена мења. Овај Хладни рат је изазван веома брзим падом позиције Запада и Американци би хтели да га зауставе. У шали могу да кажем да ако бих желео да наш народ живи боље, а желим да сви народи живе боље, онда треба ући у овај Хладни рат и добити га, а шансе да га добијемо су веома велике. Иначе, у Хладном рату нема победника, а Запад је мислио да је победио у оном. Зато треба издржати неко време како бисмо почели да градимо нове односе. Русија се значајно променила, последњих 300 година смо били периферија Европе, а сад је Европа наша периферија, а ми смо центар велике Евроазије.
Мајк Помпео је ових дана рекао да Русија жели да доминира Европом. Да ли је то тачно?
— Стратегија Американаца је веома груба, а ми треба да будемо захвални људима попут Трампа и Помпеа јер говоре оно што су раније крили. Сад кажу без устезања: „Не желимо међузависност Русије и Европе у економији, јер то није корисно за нас“. Они свашта кажу, али јасно је да Американци не желе јаку Европу, већ зависну и подељену.
Обично кажу да Русија хоће подељену Европу и да је, штавише, она дели.
— Наш велики проблем је што имамо партнере који морално немају права ни да причају. Што се тиче Европе, она се и без нас поделила и даље се дели. За нас не би било лоше да имамо мање-више јединствену и мирну Европу с којом ћемо да сарађујемо. Главни разлог 90 одсто садашњих тешкоћа у руско-европским односима јесте тежња да се конфронтацијом са Русијом заустави слабљење Европе. Сигуран сам да баш тако размишљају водећи руководиоци Европе. Санкције су слика и прилика Европе у којој свако вуче на своју страну. Боље би било да живе добро и тада им не би била потребна политика санкција, непријатељства са Русијом и лажи.
Надате ли се да ће нова Европа, која би могла да наступи после избора за Европски парламент, бити ближа Русији?
— Сада се ништа неће десити. Можда хоће за 10-15 година када ће се ЕУ или распасти, што би било лоше, или ће се вратити на стање из осамдесетих година прошлог века, па ће се успоставити нови баланс. Ипак, мислим да ће и пре тога доћи до неког побољшања у руско-европским односима, али очекивати нешто од тих избора је смешно.
Дакле, не очекујете слабљење антируских расположења у Европи?
— Неког побољшања ће бити, оно је већ у току на многим нивоима, али кардиналног неће бити, јер је главни узрок свему — слабљење Европе. Ми иначе имамо добре односе са многим европским земаљама на билатералном нивоу.
Шта очекујете од председничких избора у Украјини? Ниједан од водећих кандидата не нуди побољшање односа с Русијом, штавише за њих је адут ако су антируски настројени. Kада ће се то завршити?
— Једном ће се завршити или ће се завршити Украјина. Засад, нажалост, не предвиђам дугорочни опстанак Украјине као јединствене државе. Украјина је практично једина држава бившег СССР-а која је деградирала читаву своју историју, није изградила национално оријентисану елиту и свака следећа је била гора од претходне. Надали су се да могу да обману Запад, али ни то им није успело. Жао ми је украјинског народа, али таква је историја. Kрива је делимично и Русија која је деведесетих и почетком двехиљадитих година потхрањивала ту елиту бесмисленим субвенцијама у нади да ће нам потрчати у наручје, а они су само крали.
Не плашите се да још неки данашњи пријатељи Русије могу да поступе слично?
— Свашта се дешава, али ако пријатељ хоће неочекивано да се одвоји трагедија је практично неизбежна. Погледајте Евроазијску економску унију и оне државе које нису у њој. Украјина није — и гори, Грузија и Молдавија нису — и изгубиле су територију. Само зато што су изгубиле подршку Русије.
Што се тиче Србије, какву улогу Русије видите у решавању косовског проблема?
— Нисам сигуран да се проблем Kосова може решити, али то је питање за вас, а ми 100 одсто подржавамо вашу позицију.
Ако то решење буде мењање граница може ли то бити опасно шире гледано?
— Границе се мењају и мењаће се. Сви стари принципи су пропали. И ми и ви се налазимо у облаку прича да је ЕУ заснована на праву. Сећате се како је почео крвави рат у Југославији? Тиме што је Немачка 1991. године признала отцепљене Словенију и Хрватску мимо сваког права. То је био први удар. Данас више међународно право не постоји. Наступио је закон џунгле. Kада група земаља, међу којима су и неке европске државе, призна бог зна кога, а не признаје председника Венецуеле Николаса Мадура, када истовремено Лондон замрзава, односно краде златне резерве Венецуеле — то је закон џунгле. Међутим, Русија је спремна да делује и по тим правилима. Нисмо то тражили, али ми ћемо поступати по правилима тајге.
Шта то подразумева?
— Међународно право већ дуго убијају и сада хоће да га докрајче они исти људи који причају о њему. Све санкције су уведене противправно јер не заборавите да се санкције, према међународном праву, могу увести само одлуком УН. Оглушивши се о УН, Американци и Европљани уводе санкције не консултујући се ни са ким. Распада се стари поредак којим је доминирао Запад. А ако већ хоће да играју по новим правилима, упозоравали смо их, сећате се да је Путин питао својевремено: „Да ли хоћете закон џунгле?“.
Тајга против џунгле? Па какви су то закони тајге?
— Бити издржљив и чврст, остати непримећен. Ја сам ловац, знам како лове медведи, а знам и како се лови у џунгли.
