Двојица еминентних руских стручњака, у ексклузивном разговору дотакли су се бројних, веома значајних тема
Портал 24седам Вам доноси ексклузивни интервју двојице руских значајних интелектуалаца и јавних делатника, са којима смо разговарали о најважнијим светским питањима и процесима, као и о односима између Србије и Русије, помоцији Српско-руског научног часописа, образовању, очувању породице у модерно доба и бројним другим темама.
За наш портал говорили су Владислав Валерјевич Гриб, председник Руског професорског скупа, главни и одговорни уредник Српско-руског научног часописа, ректор Московског универзитета “А.С. Грибоједов“, иначе заслужни правник Русије, доктор правних наука, професор, академик Руске академије образовања, као и Андреј Александрович Панарин, шеф кабинета Руског професорског скупа, заменик главног и одговорног уредника Српско-руског научног часописа, ректор Московског психолошко-социјалног универзитета, доктор економских наука, професор Руске академије образовања.
Владислав Гриб: Србију и Русију веже искрено словенско братство
Недавно сте имали промоцију првог броја српско-руског научног часописа. Можете ли нам рећи нешто више рећи о овом значајном пројекту?
Ми смо јуче имали промоцију првог броја руско-српског научног часописа уз учешће академика и професора различитих факултета и универзитета из Београда и Новог Сада. То је јединствен пројекат који дозвољава научницима из Русије и Србије да имају још једно место и још један терен за комуникацију и за јавну сарадњу. То је јединствен часопис где се ради анализа актуелних руско-српских односа, економских питања, питања права и геополитичких питања. Има занимљиве чланке експерата-стручњака и њихове аналитичке прогнозе. Часопис је платформа за сарадњу и размену искустава и мишљења. То је пројекат који је реализован у сегменту професорске и научне сарадње. У њему ће такође бити припремљене и представљене компетентне поруке и компетентни савети за државне органе Руске Федерације и Србије.
Како оцењујете тренутну руско-српску образовну и научну сарадњу?
Што се тиче нивоа сарадње Русије и Србије по питању образовних и научних контаката нисам до краја задовољан из разлога што сам ја за то да што више српских студената студира на руским универзитетима и факултетима, којих имамо више од сто. Било би, такође, логично и пожељно да и што више руских студената долази у Србију. Ми такође желимо да промовишемо развој дуплих мастер програма и размену студената и на вишим академским нивоима. Имали смо по том питању састанак са руководством Универзитета у Крагујевцу, Нишу, Београду и Новом Саду. Такво интересовање постоји на обе стране и морамо на томе да радимо више и да развијамо практичне кораке у том правцу од стране надлежних органа.
Србија није увела санкције Руској Федерацији и одолева свим притисцима са стране да сруши своје односе са Русијом. Какву будућност предвиђате политичким односима двеју земаља?
У условима невероватних притисака, то тшто Србија није увела санкције Русији је још један доказ искреног пријатељства и партнерства између наших земаља. Влада Руске Федерације, као и обичан руски народ то веома цене и поштују. Посебно бих хтео да истакнем да сада имамо директне авионске линије између Београда и четири града – Москве, Санкт Петербурга, Казања и Сочија. У овим веома тешким временима ми смо се још више зближили и имамо перспективу одличне сарадње и у будућности. Између наших земаља влада искрено словенско братство.
Светски поредак је у трансформацији из униполарног у мултиполаран, а планета је у никад већој опасности од директног нуклеарног сукоба. Бајден је одобрио Украјини ударе по дубини руске територије са далекометним системима попут система АТАЦМС, док је упозоравајући одговор Путина стигао врло брзо у виду нове ракете Орешник. Како мислите да ће се решити глобални сукоб, као и сукоб у Украјини који је његов део?
Ми се заиста налазимо на ивици глобалног сукоба. Мислим да свет никада раније није био толико близу те црвене линије, од које бих као и сви добронамерни волео да се мало померимо. Мислим да ће за свет бити више наде у новој администрацији председника САД Доналда Трампа, а у наредна два месеца ћемо јасно видети како ћемо разрешити овај глобални сукоб. Мислим да је жеља за разрешењем сукоба жеља свих земаља и народа света.
Какву алтернативу Русија нуди свету?
Морамо констатовати да је свет данас мултиполаран. Постоји много различитих модела у економији, култури и традицији. Нека цвета хиљаду цветова, али нико не сме да доминира и да намеће другима своју политичку вољу. Свака нација има право да брани своје традиционалне вредности, да гради независну економску политику, и да има право да гради свој суверенитет и да га брани по свим спољнополитичким питањима. Србија и Русија су, као и низ других земаља, узор и пример тога како се треба понашати по том питању. Морамо живети сви у једном свету у коме ћемо међусобно поштовати вредности једни другима. Не постоји један рецепт, ми смо за мултиполарни свет и за то да постоји сарадња између Глобалног Севера и Глобалног Југа, Запада и Истока.
Ви сте човек који се залаже за пропородичне политике и очување традиционалних и породичних вредности. То сте потврдили и на личном примеру с обзиром на то да сте отац осморо деце. Колико је за очување здраве државе и друштва важна пороидица, као и очување породичних и традиционалних вредности? Да ли је љубав та која надилази све законе и која једина може дати енергију за подизање и васпитање осморо деце?
Наравно да је то темељ здравог друштва. Постоји тренутно та тежња света ка хедонизму и себичности. Тешко је (од)бранити традиционалне и породичне вредности у времену када глобалне корпорације и тајкуни гурају тај начин живота и менталитет који води ка томе. На том плану раде маркетиншки стручњаци и људи који се баве глобалном психологијом. Тешко је борити се против таквих трендова и притисака, али ми као обични људи морамо да (у)радимо осве што је у нашој моћи да негујемо наше традиционалне вредности, да васпита(ва)мо нашу породицу у духу љубави ка својим ближњим. У том смислу, ми смо за време своје посете Србији, за три дана посетили низ српских манастира и ја сам видео након састанака са монасима и игуманима на који начин се то у Србији чува и брани.
Ви сте уручили награду нашој грађанки Маји Ковачевић, мајки једанаесторо деце. Какве импресије носите након тог дирљивог сусрета?
Одушевљен сам тим примером. Ја сам сада иза ње, као неко ко има само осморо деце и дала ми је леп пример и задатак. То је одличан пример очувања традиционалних и породичних вредности и љубави према својој отаџбини. Њој помажу многи људи, као и органи власти и она је јако срећна због те бројне подршке коју има и гледа са великим оптимизмом у будућност. Ми смо њу наградили медаљом Породична слава Русије и позвали смо је у Русију. Ја сам њеним примером одушевљен и желео бих да се што више таквих породица ствара у Србији. Маја Ковачевић се може сматрати правим националним и породичним херојем ваше земље.
Андреј Панарин: Спајају нас наша заједничка вера и историја, ми имамо исту душу и исти осећај као и наши српски пријатељи
Стање Руске Федерације након увођења западних санкција је у економском смислу веома добро. Сви су очекивали пад, али се Русија развила и додатно диверзификовала своју економију и приходе, а у неким сферама попут прехрамбене је од увозника постала лидер. Председник Србије је недавно похвалио руску економску политику и вашу отпорност. Како ви оцењујете руску економску политику и шта је то што је успело да сачува рурску економију – који су то конкретно потези?
Добар дан, хвала пуно на питању. Прогнозе западних аналитичара су биле усмерене ка томе да ће руска економија у неком тренутку да пропадне. Морамо да истакнему улогу кабинета министра и наших предузетника који су се брзо снашли и направили су нову логистику, бизнис логистику пре свега, и развили су нове контакте са земљама глобалног Југа као што су Кина и Индија и можемо посебно истаћи такође и логистику са Србијом. Посебно бих истакао то да су руски инвеститори и бизнисмени вратили у Русију новац који су претходно годинама улагали и држали у земљама Запада. Тај новац је почео да циркулише унутар наше земље.
Како оцењујете тренутно стање економских односа Србије и Русије и како видите у том смислу будућност – у којим сферама постоји простор за додатно унапређење сарадње?
Како оцењујете глобално стање економије у свету – какву алтернативу нуди БРИКС?
Оцену БРИКС-а бих започео од бројности становништва земаља које у том формату учествују. Можемо рећи да је то половина светског становништва и то мора да се адекватно уважи. То је једна од главних ствари која даје перспективу развоју БРИКС-а као организације. Друга, по мом мишљењу најважнија ствар, јесте чињеница да свет није униполаран, него је мултиполаран. То је потенцијал за све, а сви треба да уваже да је БРИКС снага која мора и хоће утицати на глобалне економске процесе. Такође бих хтео да истакнем и људски и научни потенцијал. Знамо да се свет креће ка путу дигитализације, активно се користи вештачка интелигенција. Најбољи математичари света су тренутно Руси и Индијци.
Да ли је срушен западни мит да је Русија као енергетска сила (нафтна, гасна итд.) “само велика бензинска пумпа, али не и (гео)економса сила“, посебно ако имамо у виду са каквим се изазовима суочавала Ваша држава од 2014., а нарочито од 2022. године?
Тачно је да Русија има лидерство у свету по питању количине нафте и гаса. Ми нисмо раније посветили довољну пажњу развијању других сектора наше економије. Санкције су биле окидач за развој неких нових сфера код нас, нажалост до тога је дошло тек након непријатних геополитичких околности. Морамо подсетити све на руски дух и руску снагу и наше способности брзе мобилизације и уједињења за решавање заједничких стратешких циљева.
Да ли је глобални економски систем, који је скројен по западној мери (Бретонвудски систем, Вашингтонски консензус…) мртав и присуствујемо ли у том смислу стварању (нове) историје?
Ми се налазимо у историјском добу, које је доба преокрета, када је тешко прогнозирати шта ће се даље дешавати, али сигурно је да свет неће бити исти.
Западне земље су се развијале као колонијалне Империје и обогатиле се на отимању ресурса из земаља Трећег света
Наратив западних земаља је декларативно такав да је слободно тржиште светиња, али када долази до геополитичких сукоба, видимо да се сви затварају у сопствене економске торове, трговинске блокове, да се воде трговински ратови и да долази до сукоба и потеза, који су чак и економски штетни по страну која их спроводи. Чини се да су геополитички интереси надређени економији, па чак и пуком профиту, тако да испада да је слободно тржиште више мит када треба да се поробе економски и геополитички слабије земље, него што је реалност. Шта ви мислите о том феномену двоструких стандарда?
Овде бих обратио пажњу на историју и чињеницу да се већина европских земаља разви(ја)ла као колонијална империја и они су сходно томе узимали средства и ресурсе из земаља Трећег света, а за развој својих држава. Мислим да су се у односу на то колонијално време само променили језик, структура и форма, али је суштина њиховог приступа остала непромењена.
Да ли нам можете нешто више рећи о Евроазијској економској унији (ЕАЕУ) – шта она тачно представља?
Било која економска интеграција и уједињење земаља, корпорација и других компанија служе томе да се максимално поједноставе услови трговине, да се скину царинске баријере и ограничења и да се олакша трговинска и робна размена између земаља Зато ја увек и свуда подржавам сваку врсту и форму таквог уједињења земаља, било да је то у оквиру БРИКС-а или Евроазијске економске уније. На примеру међуљудских односа, ако будемо били са вашом земљом у доброј комуникацији, увек можемо пронаћи заједничке додирне тачке и тачке сарадње у оквиру којих можемо заједнички да радимо.